Kad sistem "padne" s prvom kišom
Sa razvojem veštačke inteligencije i digitalizacijom poslovanja, preduzeća širom sveta, radi povećanja efikasnosti i bolje prilagođenosti tržištu, integriše nove tehnologije u svoje poslovanje. U Srbiji je primetna sve veća zainteresovanost za ove trendove, ali niz tehničkih, logističkih i regulatornih izazova usporavaju njen razvoj i pun potencijal.
Srbija se nalazi na dobrom putu ka novom, digitalnom svetu, u kojem su brzina i efikasnost sinonimi za uspeh.
Dok gradimo svoje digitalne temelje, već sada pokazujemo visoke ambicije u svetu veštačke inteligencije, ali i dalje nailazimo na izazove koje većina razvijenih zemalja uveliko prevazilazi. Zašto je to tako?
Svet veštačke inteligencije ne može da se oslanja na internet koji „pada” sa prvom kapi kiše. Iako je Srbija u urbanim centrima relativno napredovala, naši gradovi i sela ne dišu isto kada je u pitanju brzina interneta. Internet u urbanim sredinama je solidan, ali, čim zakoračimo u seoska područja, dobijamo mešavinu „nedovršenih kablova” i nedorečenih Wi-Fi signala. Kao da digitalna Srbija posrće pod težinom sopstvenih ambicija – hoćemo AI, ali nemamo infrastrukturu.
Na pitanje koji se izazovi za digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije nalaze pred Srbijom, Aleksa Radonjić, produkt menadžer u United Cloud-u, kaže:
„Kapacitet lokalnih data centara i ‘klaud’ servisa često nije na nivou da bi mogao da podrži veće AI projekte, koji zahtevaju visoku procesorsku moć i skladišni prostor. Lokalna rešenja su često skupa i zahtevaju dodatna ulaganja u infrastrukturu.
Ostali tehnički izazovi uključuju i nedostatak stručnog kadra sa iskustvom u oblasti veštačke inteligencije i Machine Learning-a. Iako postoje pojedine inicijative za obuku i edukaciju, većina mladih stručnjaka se odlučuje za rad u inostranstvu zbog boljih prilika, što dodatno smanjuje kapacitete za razvoj i implementaciju AI tehnologija na domaćem tržištu”.
Digitalna plaćanja
Mobilna plaćanja i digitalizacija nisu strani pojmovi u Srbiji. Da li ste se, međutim, ikada zapitali koliko puta ste zaista uspeli da platite nešto putem aplikacije? Na papiru, sve funkcioniše, dok praktično - ima gde da se zaglavi.
Mobilna plaćanja predstavljaju ključni pokretač digitalne transformacije država u razvoju, širom planete. Kako sve više korisnika koristi pametne telefone za kupovinu i plaćanja, sve više preduzeća počinje da integriše digitalne platforme koje omogućavaju brze i jednostavne platne transakcije putem aplikacija. Ovaj trend ubrzava digitalnu pismenost i kreira temelj za dalje tehnološke inovacije i unapređenje digitalnog ekosistema u Srbiji.
„Dok zapadne i istočne ekonomije cvetaju u sektoru mobilnih plaćanja, Srbija kaska, kao dete koje se trudi da prati modne trendove starije sestre. Plaćanja putem mobilnog telefona mogla bi da budu pravi podsticaj za domaće male biznise, ali tek kada preduzetnici shvate prednosti ovog sistema”, ističe Radonjić, i dodaje:
„‘Jedan klik do poslovne revolucije’ još uvek je mit za većinu domaćih preduzetnika koji često gube živce u lavirintu papirologije. Mala i srednja preduzeća, koja su ključna za privredu Srbije, obično gledaju na digitalizaciju kao na luksuz, a ne kao na potrebu”.
Digitalna nepismenost
Jedna od najvećih prepreka digitalizaciji u Srbiji je i dalje prisutna digitalna nepismenost. Mnogi građani, posebno u starijim demografskim grupama, nemaju dovoljno znanja i veština za korišćenje digitalnih tehnologija, što dodatno ograničava njihovu primenu u svakodnevnom poslovanju.
Digitalna nepismenost stvara i otpor prema novim tehnologijama, čime se usporava digitalizacija celog tržišta rada.
Birokratske prepreke, takođe, igraju značajnu ulogu. Proces registracije, licenciranja, i praćenje zakonskih regulativa često su dugotrajni i komplikovani.
Ovo naročito pogađa startup-ove i mala preduzeća koja se suočavaju sa visokim administrativnim troškovima, što može obeshrabriti njihove napore za digitalizaciju, ističe IT stručnjak.
Digitalna privatnost
Zaštita ličnih podataka je još jedan ključni izazov. U eri kada su sajber pretnje sve prisutnije, mnoga srpska preduzeća se bore sa pravilnim načinom zaštite i upravljanja korisničkim podacima.
Zamislite sledeću situaciju: otvorite svoj telefon, proveravate društvene mreže, i u tom trenutku stignu vam obaveštenja od nekoliko onlajn prodavnica sa popustima na proizvode koje ste pretrživali pre par dana. Zvuči kao slučajnost? Nije.
Ovo je samo jedan od primera kako naši podaci mogu da budu prikupljeni i korišćeni bez našeg znanja ili pristanka. Iako mnogi od nas možda nisu svesni, informacije koje ostavljamo o sebi – bilo da je reč o pretrazi na internetu, lajkovima na društvenim mrežama ili podacima koje unosimo u aplikacije – postale su najvredniji resurs na tržištu.
Ovaj svakodnevni scenario nije samo pitanje udobnosti i personalizacije onlajn iskustva, već i alarm za sve nas: kako zaista štitimo svoju digitalnu privatnost i da li smo svesni opasnosti koje prete našim podacima u digitalnom svetu?
„Dok zakoni nastoje da obezbede osnovnu zaštitu, stvarni izazov je podizanje svesti građana o značaju zaštite privatnosti na internetu. Većina korisnika interneta u Srbiji nije dovoljno informisana o tome koliko je važno pažljivo upravljati ličnim podacima. Iako se u poslednjih nekoliko godina povećava broj informacija o sajber bezbednosti, većina korisnika ne koristi adekvatne sigurnosne mere kao što su jake lozinke, dvofaktorske autentifikacije ili enkripcije podataka”, napominje Aleksa Radonjić.
Kako se zaštititi u digitalnom svetu
Srbija je, kroz zakonodavne promene, nastojala da uskladi svoju regulativu sa evropskim standardima zaštite podataka, naročito sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) Evropske unije. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je stupio na snagu 2019. godine, predstavlja ključni pravni okvir koji reguliše kako se lični podaci prikupljaju, obrađuju i čuvaju. Ovaj zakon pruža građanima određena prava, uključujući pravo na pristup sopstvenim podacima, pravo na ispravku i brisanje podataka, kao i pravo na prenosivost podataka.
Njegova primena, međutim, nije uvek u potpunosti efikasna. U Srbiji su zabeleženi brojni incidenti u kojima su hakerski napadi na sisteme preduzeća, institucija, a i na lične podatke građana, doveli do ozbiljnih posledica. Iako država ulaže napore u jačanje sajber sigurnosti, uključujući obuke za državne službenike i nadležna tela, mnogi sektori ostaju ranjivi na napade zbog neadekvatnih sigurnosnih protokola.
„Stvarni izazov je podizanje svesti o važnosti zaštite podataka i digitalne privatnosti. U eri kada su podaci najvredniji resurs, potrebno je da se i sami građani više angažuju u zaštiti svojih informacija, dok bi i državni organi trebalo da jačaju sprovođenje zakona i obrazovanje javnosti. U suprotnom, rizik od sajber pretnji, krađe podataka i digitalnih malverzacija biće sve veći”, naglašava Aleksa Radonjić, produkt menadžer u United Cloud-u i dodaje:
„Mnogi nisu svesni opasnosti koje nosi slobodno deljenje ličnih informacija na društvenim mrežama, što otvara vrata hakerskim napadima i krađi identiteta. Prema istraživanjima, značajan broj građana Srbije još uvek ne razmišlja o mogućim posljedicama digitalnih pretnji, kao što su fišing napadi, krađa ličnih podataka i neovlašćen pristup računima”.
Da bi Srbija uhvatila korak sa svetom digitalne revolucije, biće potrebna radikalna edukacija preduzetnika, digitalno obrazovanje stanovništva, finansijska podrška, kao i svež pogled na sopstvene kapacitete. Dakle, kad god poželite da uplatite taksi putem mobilnog ili da veštačka inteligencija prepozna šta ste je pitali na srpskom, setite se – na pravom smo putu, ali do cilja ima još mnogo (digitalnih) koraka.
Skokovit napredak (leapfrogging) – naša prava šansa?
Implementacija veštačke inteligencije i digitalna transformacija u Srbiji predstavljaju značajan korak ka modernizaciji privrede i poboljšanju efikasnosti u različitim sektorima.
Niz tehničkih, logističkih i regulatornih izazova, međutim, sprečava da ovaj proces uhvati pun zamah. Srbija, s druge strane, ima mogućnosti i potencijal da preskoči korake u evoluciji digitalne transformacije.
„Iako zvuči kao poduhvat iz bajke, leapfrogging je možda šansa za Srbiju. Umesto da ide putem trnja i dugačkih birokratskih koraka kroz koje su prošle razvijene zemlje, Srbija ima priliku da skoči direktno u digitalne vode koje su tek u povoju. Primer Indije, koja je preskočila desktop fazu i odmah prihvatila mobilne aplikacije, daje nam jasnu viziju mogućeg napretka – pod uslovom da Srbija iskoristi ovu šansu pre nego što pređe u istoriju kao ‘zemlja koja je mogla, ali nije htela’”, smatra Aleksa Radonjić, produkt menadžer u United Cloud-u.
