Кад систем "падне" с првом кишом
Са развојем вештачке интелигенције и дигитализацијом пословања, предузећа широм света, ради повећања ефикасности и боље прилагођености тржишту, интегрише нове технологије у своје пословање. У Србији је приметна све већа заинтересованост за ове трендове, али низ техничких, логистичких и регулаторних изазова успоравају њен развој и пун потенцијал.
Србија се налази на добром путу ка новом, дигиталном свету, у којем су брзина и ефикасност синоними за успех.
Док градимо своје дигиталне темеље, већ сада показујемо високе амбиције у свету вештачке интелигенције, али и даље наилазимо на изазове које већина развијених земаља увелико превазилази. Зашто је то тако?
Свет вештачке интелигенције не може да се ослања на интернет који „пада” са првом капи кише. Иако је Србија у урбаним центрима релативно напредовала, наши градови и села не дишу исто када је у питању брзина интернета. Интернет у урбаним срединама је солидан, али, чим закорачимо у сеоска подручја, добијамо мешавину „недовршених каблова” и недоречених Wi-Fi сигнала. Као да дигитална Србија посрће под тежином сопствених амбиција – хоћемо AI, али немамо инфраструктуру.
На питање који се изазови за дигитализацију и примену вештачке интелигенције налазе пред Србијом, Алекса Радоњић, продукт менаџер у United Cloud-у, каже:
„Капацитет локалних дата центара и ‘клауд’ сервиса често није на нивоу да би могао да подржи веће AI пројекте, који захтевају високу процесорску моћ и складишни простор. Локална решења су често скупа и захтевају додатна улагања у инфраструктуру.
Остали технички изазови укључују и недостатак стручног кадра са искуством у области вештачке интелигенције и Machine Learning-а. Иако постоје поједине иницијативе за обуку и едукацију, већина младих стручњака се одлучује за рад у иностранству због бољих прилика, што додатно смањује капацитете за развој и имплементацију AI технологија на домаћем тржишту”.
Дигитална плаћања
Мобилна плаћања и дигитализација нису страни појмови у Србији. Да ли сте се, међутим, икада запитали колико пута сте заиста успели да платите нешто путем апликације? На папиру, све функционише, док практично - има где да се заглави.
Мобилна плаћања представљају кључни покретач дигиталне трансформације држава у развоју, широм планете. Како све више корисника користи паметне телефоне за куповину и плаћања, све више предузећа почиње да интегрише дигиталне платформе које омогућавају брзе и једноставне платне трансакције путем апликација. Овај тренд убрзава дигиталну писменост и креира темељ за даље технолошке иновације и унапређење дигиталног екосистема у Србији.
„Док западне и источне економије цветају у сектору мобилних плаћања, Србија каска, као дете које се труди да прати модне трендове старије сестре. Плаћања путем мобилног телефона могла би да буду прави подстицај за домаће мале бизнисе, али тек када предузетници схвате предности овог система”, истиче Радоњић, и додаје:
„‘Један клик до пословне револуције’ још увек је мит за већину домаћих предузетника који често губе живце у лавиринту папирологије. Мала и средња предузећа, која су кључна за привреду Србије, обично гледају на дигитализацију као на луксуз, а не као на потребу”.
Дигитална неписменост
Једна од највећих препрека дигитализацији у Србији је и даље присутна дигитална неписменост. Многи грађани, посебно у старијим демографским групама, немају довољно знања и вештина за коришћење дигиталних технологија, што додатно ограничава њихову примену у свакодневном пословању.
Дигитална неписменост ствара и отпор према новим технологијама, чиме се успорава дигитализација целог тржишта рада.
Бирократске препреке, такође, играју значајну улогу. Процес регистрације, лиценцирања, и праћење законских регулатива често су дуготрајни и компликовани.
Ово нарочито погађа стартуп-ове и мала предузећа која се суочавају са високим административним трошковима, што може обесхрабрити њихове напоре за дигитализацију, истиче IT стручњак.
Дигитална приватност
Заштита личних података је још један кључни изазов. У ери када су сајбер претње све присутније, многа српска предузећа се боре са правилним начином заштите и управљања корисничким подацима.
Замислите следећу ситуацију: отворите свој телефон, проверавате друштвене мреже, и у том тренутку стигну вам обавештења од неколико онлајн продавница са попустима на производе које сте претрживали пре пар дана. Звучи као случајност? Није.
Ово је само један од примера како наши подаци могу да буду прикупљени и коришћени без нашег знања или пристанка. Иако многи од нас можда нису свесни, информације које остављамо о себи – било да је реч о претрази на интернету, лајковима на друштвеним мрежама или подацима које уносимо у апликације – постале су највреднији ресурс на тржишту.
Овај свакодневни сценарио није само питање удобности и персонализације онлајн искуства, већ и аларм за све нас: како заиста штитимо своју дигиталну приватност и да ли смо свесни опасности које прете нашим подацима у дигиталном свету?
„Док закони настоје да обезбеде основну заштиту, стварни изазов је подизање свести грађана о значају заштите приватности на интернету. Већина корисника интернета у Србији није довољно информисана о томе колико је важно пажљиво управљати личним подацима. Иако се у последњих неколико година повећава број информација о сајбер безбедности, већина корисника не користи адекватне сигурносне мере као што су јаке лозинке, двофакторске аутентификације или енкрипције података”, напомиње Алекса Радоњић.
Како се заштитити у дигиталном свету
Србија је, кроз законодавне промене, настојала да усклади своју регулативу са европским стандардима заштите података, нарочито са Општом уредбом о заштити података (GDPR) Европске уније. Закон о заштити података о личности, који је ступио на снагу 2019. године, представља кључни правни оквир који регулише како се лични подаци прикупљају, обрађују и чувају. Овај закон пружа грађанима одређена права, укључујући право на приступ сопственим подацима, право на исправку и брисање података, као и право на преносивост података.
Његова примена, међутим, није увек у потпуности ефикасна. У Србији су забележени бројни инциденти у којима су хакерски напади на системе предузећа, институција, а и на личне податке грађана, довели до озбиљних последица. Иако држава улаже напоре у јачање сајбер сигурности, укључујући обуке за државне службенике и надлежна тела, многи сектори остају рањиви на нападе због неадекватних сигурносних протокола.
„Стварни изазов је подизање свести о важности заштите података и дигиталне приватности. У ери када су подаци највреднији ресурс, потребно је да се и сами грађани више ангажују у заштити својих информација, док би и државни органи требало да јачају спровођење закона и образовање јавности. У супротном, ризик од сајбер претњи, крађе података и дигиталних малверзација биће све већи”, наглашава Алекса Радоњић, продукт менаџер у United Cloud-у и додаје:
„Многи нису свесни опасности које носи слободно дељење личних информација на друштвеним мрежама, што отвара врата хакерским нападима и крађи идентитета. Према истраживањима, значајан број грађана Србије још увек не размишља о могућим посљедицама дигиталних претњи, као што су фишинг напади, крађа личних података и неовлашћен приступ рачунима”.
Да би Србија ухватила корак са светом дигиталне револуције, биће потребна радикална едукација предузетника, дигитално образовање становништва, финансијска подршка, као и свеж поглед на сопствене капацитете. Дакле, кад год пожелите да уплатите такси путем мобилног или да вештачка интелигенција препозна шта сте је питали на српском, сетите се – на правом смо путу, али до циља има још много (дигиталних) корака.
Скоковит напредак (leapfrogging) – наша права шанса?
Имплементација вештачке интелигенције и дигитална трансформација у Србији представљају значајан корак ка модернизацији привреде и побољшању ефикасности у различитим секторима.
Низ техничких, логистичких и регулаторних изазова, међутим, спречава да овај процес ухвати пун замах. Србија, с друге стране, има могућности и потенцијал да прескочи кораке у еволуцији дигиталне трансформације.
„Иако звучи као подухват из бајке, leapfrogging је можда шанса за Србију. Уместо да иде путем трња и дугачких бирократских корака кроз које су прошле развијене земље, Србија има прилику да скочи директно у дигиталне воде које су тек у повоју. Пример Индије, која је прескочила десктоп фазу и одмах прихватила мобилне апликације, даје нам јасну визију могућег напретка – под условом да Србија искористи ову шансу пре него што пређе у историју као ‘земља која је могла, али није хтела’”, сматра Алекса Радоњић, продукт менаџер у United Cloud-у.
