Kevin Arduini: Želeo sam da publika upozna dušu Marije Kalas
Kevin Arduini, baletan po obrazovanju, a reditelj po pozivu koji obavlja predstaviće se beogradskoj publici kroz svoje viđenje života operske dive Marije Kalas. Rođen u Frozinoneu 1994. godine, posle Profesionalne baletske gimnazije u Napulju, obrazovanja u Nacionalnoj baletskoj akademiji u Rimu, mnogobrojnih nastupa, Arduini je bio deo trupe „Autorska igra” da bi sada vodio pozorišnu trupu „Nestor”.
Ova trupa, koja danas broji više od 100 članova, nastala je zahvaljujući zalaganju i želji Kevina Arduinija da valorizuje znamenito Pozorište „Nestor” u Frozinoneu. U razgovoru za Magazin otkriva šta beogradska publika može da očekuje u vremeplovu sećanja poznate umetnice.
Kako ćete predstaviti veliku Mariju Kalas srpskoj publici?
Svi znaju za božanstvenu Mariju Kalas, za njen lik i jedinstvenu boju njenog glasa velikog raspona. Zajedno sa umetnicima iz trupe trudio sam se da istražim više i dublje, stavljajući u prvi plan dušu Marije Kalas. Možemo reći da ćemo upravo to predstaviti na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Čime Vas je opčinila Marija Kalas da izaberete da komad posvetite njoj, šta je najfascinantnije u njenom životu i radu?
Opčinila me je ta neverovatna dihotomija između žene i operske dive- na sceni jaka, neustrašiva i sjajna poput zvezde, a u životu krhka i željna da bude voljena.
Zašto ste odlučili da formirate pozorišnu trupu i kako funkcionišete obzirom da ste vrlo velika trupa?
Nastali smo sa željom da Pozorištu Nestor iz Frozinonea, mog rodnog grada, podarimo trupu. Reč je o velikom i lepom pozorištu u kom se godinama održavaju nastupi sa značajnim umetnicima. Uz pomoć sponzora koji razumeju vrednost toga što radimo, realizujem predstave sa kojima ne nastupamo samo u našem pozorištu, već i u drugim operskim pozorištima u Italiji. To nam dosta znači, jer je profesionalni trud veliki, strast je neizmerna, te činjenica da nas zovu u tako značajna pozorišta jeste znak da sa mladim i brojnim profesionalcima koji su deo trupe radimo dobar posao.
Da li pozorište generalno ima krizu u odnosu na filmsku umetnost i kako pronalazi svoje mestu u eri digitalnih tehnologija?
Sigurno je da filmska umetnost i pozorište ne prolaze kroz najbolji period, subvencija je uvek premalo. Primetio sam ipak da je ljudima potrebno da se oslobode, nakon što su bili zatvoreni u kućama dve godine. To čine direktnim kontaktom koji samo pozorište može da pruži. Možda je, naprotiv, pozorište u usponu u odnosu na film. Verujem da kriza kinematografije zavisi pre svega od sve većeg širenja platformi. Vremena se menjaju i moramo znati kako da iskoristimo digitalne tehnologije za ono što radimo. Ako pomislimo na reklamiranje na društvenim mrežama koje je sve važnije kako bi se privukla publika, na programe i softvere koji se koriste za video-zapise, muziku i osvetljenje tokom nastupa. I sam puno radim u tom pravcu. Naime, mnogi mladi ljudi koji gledaju moje predstave često mi kažu da su oduševljeni modernošću mojih postavki.
