Prozor u svet afričkih kraljeva
Večeras u 21.00 Vijasat histori emitovaće dokumentarni film o „Crni faraoni”
Pre više hiljada godina, na prostoru današnjeg severnog Sudana do južnog Egipta, Kušitsko kraljevstvo napalo je Egipat, stvorilo 25. dinastiju i vladalo skoro čitav vek. Ko su bili ti afrički kraljevi, kakav su uticaj imali na Egipat i zašto su nestali bez traga? Na sva ta pitanja odgovoriće dokumentarni film „Crni faraoni” koji će večeras u 21.00 biti emitovan na Vijasat historiju.
Zahvaljujući ovom filmu, zavirićemo u davno zaboravljenu civilizaciju koja je nakratko preuzela Egipat.
Ruševine stare hiljadama godina
Kušitsko carstvo su krajem 19. veka otkrila dva francuska istraživača, Frederik Kajo i Luj Linan: dok su putovali Nilom, naišli su na ruševine stare hiljadama godina, uključujući piramide, drugačije od onih na koje smo navikli, ali ipak piramide.
Zatim je 1862. godine drugi tim istraživača otkrio ruševine drugog grada, gde su pronašli granitni kamen isklesan hijeroglifima, takozvane „stele”, i to je promenilo sve.
Prema tom kamenu, Kušiti su osvojili Egipat u 8. veku p.n.e. Otkriće je uzburkalo svet i delimično inspirisalo Verdijevu operu Aida, u kojoj faraon otima kušitsku princezu dok se suprotstavljene strane bore za prevlast nad Egiptom.
Kušitske osvajače predvodio je kralj Pije, koji je bio rešen da uvede red u rastrzanu zemlju na ivici anarhije. Međutim, kao crnca, Egipćani su morali da ga u potpunosti prihvate kao svog vođu, pa je odlučio da njihovu religiju i običaje učini još strožim: Kušiti su želeli da budu veći Egipćani od samih Egipćana.
Ovaj ortodoksni stav je vekovima ostavljao svoj trag u egipatskoj kulturi.
Uticaj 25. dinastije vidljiv je i u arhitekturi. U Tebi, prestonici drevnog Egipta, nalazilo se sveto mesto, hram u Karnaku, od kojeg su kušitski faraoni želeli da naprave stožer svoje moći, jer su smatrali da njihova religija potiče odatle.
Taharka, sin kralja Pija, stoga je podigao kolonadu u Karnaku, ispred hrama Ramzesa Drugog, kako bi povezao svoje ime sa legendarnim faraonom – pa čak i da ga donekle prikrije, pošto je kolonada skoro potpuno zasenila zdanje iz vremena Ramzesa.
Sedam statua
U odnosu na celokupnu istoriju, vladavina Kušita nije dugo trajala: oko 91 godinu. Godine 671. p. n. e. Asirci su napali Donji Egipat i zarobili i prognali članove Taharkine porodice u Asiriju. Nakon Taharkine smrti, njegov naslednik i nećak, Tantamani, još jednom je pokušao da povrati Egipat od lokalnih vladara koje su podržavali Asirci.
Iako je u početku povratio kontrolu nad delovima Egipta, Asirci su ga porazili i primorali da se povuče u Nubiju. Njegov poraz označio je kraj kušitske vladavine Egiptom. Godine 656. p. n. e. saitski kralj Psamtik Prvi, uz podršku Asiraca, osnovao je 26. dinastiju, i povratio vlast Egipćana.
Ipak, Kušiti nisu u potpunosti izbrisani iz istorije. Zapisi o 25. dinastiji ostaju u arhivama, a 2003. u sudanskom gradu Kerma pronađeno je sedam statua kušitskih kraljeva. Iako tek prebačeni u Luvr, njihova rekonstrukcija je odmah počela da otkriva nove tajne o civilizaciji koja je vladala Egiptom nekih 2.800 godina pre nego što je izumrla i otišla u zaborav.
Ali sada, rekonstrukcija statua bi mogla da otkrije nove istorijske veze između podsaharske Afrike i Sredozemlja: mogla bi da dopiše novu skrivenu istoriju Kušita.
