Прозор у свет афричких краљева
Вечерас у 21.00 Вијасат хистори емитоваће документарни филм о „Црни фараони”
Пре више хиљада година, на простору данашњег северног Судана до јужног Египта, Кушитско краљевство напало је Египат, створило 25. династију и владало скоро читав век. Ко су били ти афрички краљеви, какав су утицај имали на Египат и зашто су нестали без трага? На сва та питања одговориће документарни филм „Црни фараони” који ће вечерас у 21.00 бити емитован на Вијасат хисторију.
Захваљујући овом филму, завирићемо у давно заборављену цивилизацију која је накратко преузела Египат.
Рушевине старе хиљадама година
Кушитско царство су крајем 19. века открила два француска истраживача, Фредерик Кајо и Луј Линан: док су путовали Нилом, наишли су на рушевине старе хиљадама година, укључујући пирамиде, другачије од оних на које смо навикли, али ипак пирамиде.
Затим је 1862. године други тим истраживача открио рушевине другог града, где су пронашли гранитни камен исклесан хијероглифима, такозване „стеле”, и то је променило све.
Према том камену, Кушити су освојили Египат у 8. веку п.н.е. Откриће је узбуркало свет и делимично инспирисало Вердијеву оперу Аида, у којој фараон отима кушитску принцезу док се супротстављене стране боре за превласт над Египтом.
Кушитске освајаче предводио је краљ Пије, који је био решен да уведе ред у растрзану земљу на ивици анархије. Међутим, као црнца, Египћани су морали да га у потпуности прихвате као свог вођу, па је одлучио да њихову религију и обичаје учини још строжим: Кушити су желели да буду већи Египћани од самих Египћана.
Овај ортодоксни став је вековима остављао свој траг у египатској култури.
Утицај 25. династије видљив је и у архитектури. У Теби, престоници древног Египта, налазило се свето место, храм у Карнаку, од којег су кушитски фараони желели да направе стожер своје моћи, јер су сматрали да њихова религија потиче одатле.
Тахарка, син краља Пија, стога је подигао колонаду у Карнаку, испред храма Рамзеса Другог, како би повезао своје име са легендарним фараоном – па чак и да га донекле прикрије, пошто је колонада скоро потпуно засенила здање из времена Рамзеса.
Седам статуа
У односу на целокупну историју, владавина Кушита није дуго трајала: око 91 годину. Године 671. п. н. е. Асирци су напали Доњи Египат и заробили и прогнали чланове Тахаркине породице у Асирију. Након Тахаркине смрти, његов наследник и нећак, Тантамани, још једном је покушао да поврати Египат од локалних владара које су подржавали Асирци.
Иако је у почетку повратио контролу над деловима Египта, Асирци су га поразили и приморали да се повуче у Нубију. Његов пораз означио је крај кушитске владавине Египтом. Године 656. п. н. е. саитски краљ Псамтик Први, уз подршку Асираца, основао је 26. династију, и повратио власт Египћана.
Ипак, Кушити нису у потпуности избрисани из историје. Записи о 25. династији остају у архивама, а 2003. у суданском граду Керма пронађено је седам статуа кушитских краљева. Иако тек пребачени у Лувр, њихова реконструкција је одмах почела да открива нове тајне о цивилизацији која је владала Египтом неких 2.800 година пре него што је изумрла и отишла у заборав.
Али сада, реконструкција статуа би могла да открије нове историјске везе између подсахарске Африке и Средоземља: могла би да допише нову скривену историју Кушита.
