Jesen u Bagdali
U poznatom parku, inspiraciji pesnicima i omiljenom mestu susreta i šetnji, uz Spomenik radu i minijaturama svetinja, sada sve više dominira hram koji se gradi po ugledu na prizrenski manastir
Reporteri i dopisnici kada izveštavaju o Kruševcu neretko već u drugoj, ako ne u prvoj rečenici, istaknu da se javljaju iz „grada pod Bagdalom”. To nije slučajno, jer park Bagdala je omiljeno mesto Kruševljana, gde se podjednako okupljaju i stari i mladi. Da prošetaju, da se sretnu, da posede i razmene pokoju lepu reč u parku koji je ovih jesenjih dana u crveno-zlatnim bojama.
Ovde se održavaju različite manifestacije, tu je i jarbol sa zastavom Srbije koja se ponosno vijori i vidi iz većeg dela grada. Postament jarbola krasi trostrani prikaz dvoglavog orla s grba Republike Srbije, 23 metra visine.
Božanski pogled
Omiljeno je šetalište zaljubljenih parova, inspiracija pesnicima, zeleni ambijent s dušom, kakvih je danas malo. Bagdala, iako se poslednjih godina gradi, postaje sve lepše mesto.
Pored staza za šetnju i trčanje, klupica za sedenje, tu je i hram u izgradnji posvećen Svetim arhangelima. Gradnja je počela krajem 2019. godine u okviru triptiha crkava u kompleksu Bagdala. Posvećen je Svetom arhangelu Mihailu i ostalim nebeskim silama, a gradi se po uzoru na manastir Svetih arhangela kraj Prizrena, zadužbine cara Dušana.
U izgradnji učestvuju svi Kruševljani uz podršku grada.
Nedaleko su crkve Svetog Jovana Krstitelja i Rotonda jedna od deset replika Njegoševe kapele.
Preko puta je park minijatura „Srbija” koje turisti rado obilaze. Ova turistička atrakcija otvorena je 2019. godine na Vidovdan, Dan grada. Park je u obliku teritorije Srbije. Tu su minijature manastira Žiča, Mileševa, Ravanica, Tronoša, Studenica, Gračanica, Lazarica…
Smatra se da je naziv ovog brda nastao od persijske reči „Bagd-alah” u značenju „božanski pogled”. Predanje kaže da se turski geograf, istoričar i putopisac iz 18. veka Mustafa hadži-Kalfa, poznat i kao Ćatib Čelebija, obilazeći Kruševac popeo na obližnje brdo i ostao zatečen pogledom koji se s njega pružao.
A o kakvom se pogledu radi svakako govori i podatak da su ga ovekovečile i prve panoramske razglednice Kruševca izdate na samom početku prošlog veka. Uostalom i po svoj prilici najstarija razglednica Kruševca, nastala 1896. godine, verovatno po grafici Feliksa Kanica, prikazuje pogled na Kruševac sa severa, pri čemu su u zadnjem planu obrisi Bagdale.
Krajem 19. veka i posle Drugog svetskog rata prostor je pošumljavan, da bi se kasnije upravo tu održavali najpre đurđevdanski, a zatim i prvomajski uranci.
Davne 1896. godine Kruševac je bio među četiri mesta u Srbiji, Beograda, Šapca i Aranđelovca, gde je pedesetak zanatlija i radnika proslavilo praznik rada. Sve do naših dana, prvomajski uranak organizuje se pored ovde postavljenog Spomenika radu, dela akademskog vajara Milivoja Mićića. Otkriven je 1970. godine, blizu mesta „Orasi”, visok je tri metra i izliven u poliranoj bronzi. Na kamenom cvetu – postolju učvršćena je metalna kugla kao simbol univerzalnosti ideje o ujedinjenju radničke klase celog sveta. Vitki metalni stub drži disk, a ispod metalnog drveća su zagrljene grupe radnika, koje izražavaju borbenost pokreta i međusobnu solidarnost.
Od skakaonice do Festivala balona
Baš odavde je 23. septembra 1941. godine organizovan prvi juriš nekoliko hiljada ustanika na okupatorski garnizon u Kruševcu, pod vođstvom majora Dragutina Keserovića.
Posle rata, na padinama Bagdale je 1947. otvorena i smučarska skakaonica na koju je do danas ostalo samo sećanje, kao i na to da je upravo s proplanaka na najvišoj koti odavde emitovan i prvi radijski program u Kruševcu.
Ostaju, tako, brojna sećanja, ali Bagdala danas živi i svojim novim životom, nudeći Kruševljanima predivno mesto za opuštanje i rekreaciju, kao i učešće u sve brojnijim atraktivnim dešavanjima, poput Međunarodnog festivala balona, koji je ove godine održan osmi put.
