Јесен у Багдали
У познатом парку, инспирацији песницима и омиљеном месту сусрета и шетњи, уз Споменик раду и минијатурама светиња, сада све више доминира храм који се гради по угледу на призренски манастир
Репортери и дописници када извештавају о Крушевцу неретко већ у другој, ако не у првој реченици, истакну да се јављају из „града под Багдалом”. То није случајно, јер парк Багдала је омиљено место Крушевљана, где се подједнако окупљају и стари и млади. Да прошетају, да се сретну, да поседе и размене покоју лепу реч у парку који је ових јесењих дана у црвено-златним бојама.
Овде се одржавају различите манифестације, ту је и јарбол са заставом Србије која се поносно вијори и види из већег дела града. Постамент јарбола краси тространи приказ двоглавог орла с грба Републике Србије, 23 метра висине.
Божански поглед
Омиљено је шеталиште заљубљених парова, инспирација песницима, зелени амбијент с душом, каквих је данас мало. Багдала, иако се последњих година гради, постаје све лепше место.
Поред стаза за шетњу и трчање, клупица за седење, ту је и храм у изградњи посвећен Светим архангелима. Градња је почела крајем 2019. године у оквиру триптиха цркава у комплексу Багдала. Посвећен је Светом архангелу Михаилу и осталим небеским силама, а гради се по узору на манастир Светих архангела крај Призрена, задужбине цара Душана.
У изградњи учествују сви Крушевљани уз подршку града.
Недалеко су цркве Светог Јована Крститеља и Ротонда једна од десет реплика Његошеве капеле.
Преко пута је парк минијатура „Србија” које туристи радо обилазе. Ова туристичка атракција отворена је 2019. године на Видовдан, Дан града. Парк је у облику територије Србије. Ту су минијатуре манастира Жича, Милешева, Раваница, Троноша, Студеница, Грачаница, Лазарица…
Сматра се да је назив овог брда настао од персијске речи „Багд-алах” у значењу „божански поглед”. Предање каже да се турски географ, историчар и путописац из 18. века Мустафа хаџи-Калфа, познат и као Ћатиб Челебија, обилазећи Крушевац попео на оближње брдо и остао затечен погледом који се с њега пружао.
А о каквом се погледу ради свакако говори и податак да су га овековечиле и прве панорамске разгледнице Крушевца издате на самом почетку прошлог века. Уосталом и по свој прилици најстарија разгледница Крушевца, настала 1896. године, вероватно по графици Феликса Каница, приказује поглед на Крушевац са севера, при чему су у задњем плану обриси Багдале.
Крајем 19. века и после Другог светског рата простор је пошумљаван, да би се касније управо ту одржавали најпре ђурђевдански, а затим и првомајски уранци.
Давне 1896. године Крушевац је био међу четири места у Србији, Београда, Шапца и Аранђеловца, где је педесетак занатлија и радника прославило празник рада. Све до наших дана, првомајски уранак организује се поред овде постављеног Споменика раду, дела академског вајара Миливоја Мићића. Откривен је 1970. године, близу места „Ораси”, висок је три метра и изливен у полираној бронзи. На каменом цвету – постољу учвршћена је метална кугла као симбол универзалности идеје о уједињењу радничке класе целог света. Витки метални стуб држи диск, а испод металног дрвећа су загрљене групе радника, које изражавају борбеност покрета и међусобну солидарност.
Од скакаонице до Фестивала балона
Баш одавде је 23. септембра 1941. године организован први јуриш неколико хиљада устаника на окупаторски гарнизон у Крушевцу, под вођством мајора Драгутина Кесеровића.
После рата, на падинама Багдале је 1947. отворена и смучарска скакаоница на коју је до данас остало само сећање, као и на то да је управо с пропланака на највишој коти одавде емитован и први радијски програм у Крушевцу.
Остају, тако, бројна сећања, али Багдала данас живи и својим новим животом, нудећи Крушевљанима предивно место за опуштање и рекреацију, као и учешће у све бројнијим атрактивним дешавањима, попут Међународног фестивала балона, који је ове године одржан осми пут.
