Poreklo reči
Mnoge reči su tokom vremena promenile svoja značenja. Na primer, reč grad je imala samo značenje „tvrđava”, krut je značilo „debeo”, a povod „uže za koje se vode konji”
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavljena su dva izdanja čiji su autori saradnici Etimološkog odseka Instituta za srpski jezik SANU: Etimološki rečnik srpskog jezika 4 (Bl–Blj), A. Loma (urednik), Marija Vučković, Jelena Janković, Maja Kalezić, Orsat Ligorio, Sonja Manojlović, Željko Stepanović, Ana Španović (autori), Srpska akademija nauka i umetnosti, Institut za srpski jezik SANU, Beograd, 2023. i Priručni etimološki rečnik srpskog jezika 1 (A–J), A. Loma (urednik), M. Bjeletić, J. Vlajić-Popović, S. Petrović (autori), Institut za srpski jezik SANU, Beograd, 2023.
Da bi se razrešila nedoumica oko dva slična naslova i objasnila razlika između dva pomenuta izdanja, potrebno je ukratko upoznati čitaoce s onim čime se saradnici Etimološkog odseka bave. A njihov posao je – istraživanje porekla reči.
Nauka koja se bavi proučavanjem porekla reči zove se etimologija. Ovaj termin je grčkog porekla i znači „nauka o stvarnom, pravom, istinitom” (podrazumeva se: poreklu reči). Etimološki rečnik je krajnji rezultat etimoloških istraživanja jednog jezika. U njemu se reči sagledavaju u dijahronoj, istorijskoj perspektivi, tj. prati se i opisuje njihov razvoj tokom vremena – kako su se one izgovarale nekada a kako danas, kakav im je bio oblik nekada a kakav je danas, kako su im se menjala značenja. Na primer, nekada je u našem jeziku postojao poluglas (koji se i danas čuva u nekim dijalektima), pa je tako reč pas glasila pьs. Reč kamen imala je u nominativu oblik kamы, u genitivu kamene. Mnoge reči su tokom vremena promenile svoja značenja, na primer: reč grad je imala samo značenje „tvrđava”, krut je značilo „debeo”, a povod je bio „uže za koje se vode konji” (to su značenja koja Vuk navodi u svom Srpskom rječniku).
Većinu reči našeg jezika čine domaće, slovenske reči. One se u etimološkom rečniku porede sa srodnim rečima iz ostalih slovenskih jezika i na osnovu toga se rekonstruiše njihov zajednički, praslovenski oblik. Praslovenski je bio jezik kojim su naši preci govorili pre nego što su se doselili na Balkan. Mi ne znamo kako je on zvučao jer nemamo pisanih izvora iz tog perioda, ali na osnovu savremenih slovenskih jezika možemo da ga rekonstruišemo.
Osim ovakvih „praslovenskih” reči, postoje i reči čije poreklo seže u još dublju jezičku prošlost, koje imaju svoje „srodnike” ne samo u slovenskim jezicima već i u jezicima indoevropske jezičke porodice (a to su, od danas živih jezika, svi slovenski, germanski, romanski, baltski, keltski, indoiranski jezici, kao i grčki, albanski i jermenski). Za te reči rekonstruiše se njihov zajednički praindoevropski koren. Takve su npr. brat, mater, zrno, mleti, govedo, ovca, sneg, zima, vuk, jelen, dabar, jež, miš, guska, breza, jasen, brojevi od dva do deset, broj sto itd.
Pored domaćih reči, srpski jezik ima i brojne pozajmljenice (turcizmi, grecizmi, romanizmi, germanizmi, hungarizmi itd.). Za takve reči utvrđuje se njihov neposredan strani predložak, tj. konkretna reč iz nekog stranog jezika koja je ušla u naš jezik, adaptirala se i postala sastavni deo njegovog leksičkog fonda.
Početak sistematskih etimoloških istraživanja u našoj sredini vezuje se za osnivanje Etimološkog odseka u okviru Instituta za srpski jezik SANU 1983. godine. U početku ovaj odsek nije imao svoju posebnu prostoriju niti je raspolagao ijednom jedinom knjigom. Stoga je prvi zadatak bio formiranje biblioteke. U ono vreme bio je to mukotrpan posao traženja po antikvarijatima teško dostupnih knjiga, štampanih odavno ili u inostranstvu, kao i fotokopiranja i koričenja knjiga pronađenih po raznim bibliotekama (u današnje vreme, kada je skoro sva literatura dostupna na internetu, ovo je teško zamislivo). Danas Etimološki odsek raspolaže sa preko 10.000 naslova knjiga, časopisa i fotokopija i već odavno kuburi s prostorom za smeštanje literature.
Trostruki zadatak
Drugi zadatak, mnogo teži, bio je okupljanje i obučavanje istraživačkog kadra. Kako je Beograd u vreme osnivanja Etimološkog odseka bio jedan od retkih slovenskih lingvističkih centara bez etimološke tradicije, prvi saradnici, koji su na projekat dolazili kao apsolutni početnici, odlazili su na obuku u druge centre – Ljubljanu, Krakov, Moskvu. Tamo su sticali znanja potrebna za rad na etimološkom rečniku. Proces formiranja istraživačkog tima tekao je sporo. Nije bilo lako okupiti stručnjake potrebnih profila voljne da se bave etimologijom. O toj nauci, doduše, nije se mnogo moglo ni čuti na odgovarajućim visokoškolskim ustanovama u zemlji. Tako je u prvih 20-ak godina u Odseku efektivno radilo u proseku po dvoje-troje saradnika godišnje. Trenutno je na izradi naših rečnika angažovano 10 saradnika, uključujući tri spoljna, iz sledećih oblasti: serbistika, slavistika, indoevropeistika, klasična filologija, romanistika i turkologija.
Prva generacija etimologa polako privodi kraju svoj radni vek, ali za njima ostaju mlađi koji postepeno preuzimaju odgovornost za nastavak započetog posla.
Odsek je pred sebe postavio zahtevan zadatak – izradu široko koncipiranog rečnika-tezaurusa koji treba da sakupi i etimološki obradi sveukupno leksičko blago srpskog jezika. Njegov naziv je Etimološki rečnik srpskog jezika. Za ostvarenje tog cilja neophodna su dva preduslova – postojanje iscrpnog istorijskog rečnika i postojanje objedinjenog dijalekatskog rečnika. Kako nijedan od ta dva preduslova pre četrdeset godina nije postojao, a ni u međuvremenu nije ispunjen, postalo je očigledno da je koncepcija rečnika bila i ostala preambiciozna. Suočen s trostrukim zadatkom (tj. pisanjem etimološkog rečnika paralelno s prikupljanjem reči iz istorijskih i dijalekatskih izvora), autorski tim nije mogao da održi predviđeni tempo izlaženja rečnika. Tako je posle objavljivanja Ogledne sveske (1998) i prve tri sveske rečnika (2003, 2006, 2008), došlo do zastoja. Četvrta sveska, koju je predstavio akademik Aleksandar Loma, urednik oba rečnika, objavljena je nakon skoro petnaestogodišnje pauze.
Etimolozi na „Instagramu”
Ovaj problem (koji osim pomenutih, ima i neke druge uzroke u koje sada nećemo ulaziti) nastojali smo da prevaziđemo pokretanjem i paralelnom izradom Priručnog etimološkog rečnika srpskog jezika. Čime se on razlikuje od tezaurusa? Prvo, po zahvatu. Dok tezaurusni rečnik obrađuje celokupnu leksičku građu srpskog jezika (književnu, dijalekatsku, istorijsku), priručni se koncentriše na tumačenje reči osnovnog leksičkog fonda, njih negde oko 8.000. Rečnici se međusobno razlikuju i u pogledu koncepcije, što se ogleda u izboru naslovne reči odrednice, u strukturi odrednice, u načinu citiranja literature i izvora itd. Nadamo se da će ovaj rečnik u dogledno vreme zadovoljiti potrebu stručne i šire publike za jednim zaokruženim etimološkim priručnikom, a da će etimološkim razjašnjenjem ključnih tačaka srpskog leksikona ubrzati dalji rad na tezaurusnom rečniku. S prvim tomom Priručnog etimološkog rečnika srpskog jezika detaljnije nas je upoznala akademik Jasmina Grković-Mejdžor.
U poslednjih dvadesetak godina, pored naučnog rada, saradnici Odseka su se bavili i pisanjem popularnih tekstova o poreklu reči za list Politikin Zabavnik. Na osnovu tih tekstova objavljena je i knjiga Rečite reči Jasne Vlajić-Popović. Osim toga, naši mlađi saradnici su pre godinu dana na instagram profilu Instituta za srpski jezik pokrenuli akciju „Iz pera etimologa”, kojom nastoje da na pristupačan način popularizuju etimologiju kao nauku i predstave rezultate naših istraživanja najširem auditorijumu. Pa, „zapratite” nas.
* Autorka je rukovodilac Etimološkog odseka Instituta za srpski jezik SANU
