Порекло речи
Многе речи су током времена промениле своја значења. На пример, реч град је имала само значење „тврђава”, крут је значило „дебео”, а повод „уже за које се воде коњи”
На овогодишњем Сајму књига прeдстављена су два издања чији су аутори сарадници Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ: Етимолошки речник српског језика 4 (Бл–Бљ), А. Лома (уредник), Марија Вучковић, Јелена Јанковић, Маја Калезић, Орсат Лигорио, Соња Манојловић, Жељко Степановић, Ана Шпановић (аутори), Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2023. и Приручни етимолошки речник српског језика 1 (А–Ј), А. Лома (уредник), М. Бјелетић, Ј. Влајић-Поповић, С. Петровић (аутори), Институт за српски језик САНУ, Београд, 2023.
Да би се разрешила недоумица око два слична наслова и објаснила разлика између два поменута издања, потребно је укратко упознати читаоце с оним чиме се сарадници Етимолошког одсека баве. А њихов посао је – истраживање порекла речи.
Наука која се бави проучавањем порекла речи зове се етимологија. Овај термин је грчког порекла и значи „наука о стварном, правом, истинитом” (подразумева се: пореклу речи). Етимолошки речник је крајњи резултат етимолошких истраживања једног језика. У њему се речи сагледавају у дијахроној, историјској перспективи, тј. прати се и описује њихов развој током времена – како су се оне изговарале некада а како данас, какав им је био облик некада а какав је данас, како су им се мењала значења. На пример, некада је у нашем језику постојао полуглас (који се и данас чува у неким дијалектима), па је тако реч пас гласила пьс. Реч камен имала је у номинативу облик камы, у генитиву камене. Многе речи су током времена промениле своја значења, на пример: реч град је имала само значење „тврђава”, крут је значило „дебео”, а повод је био „уже за које се воде коњи” (то су значења која Вук наводи у свом Српском рјечнику).
Већину речи нашег језика чине домаће, словенске речи. Оне се у етимолошком речнику пореде са сродним речима из осталих словенских језика и на основу тога се реконструише њихов заједнички, прасловенски облик. Прасловенски је био језик којим су наши преци говорили пре него што су се доселили на Балкан. Ми не знамо како је он звучао јер немамо писаних извора из тог периода, али на основу савремених словенских језика можемо да га реконструишемо.
Осим оваквих „прасловенских” речи, постоје и речи чије порекло сеже у још дубљу језичку прошлост, које имају своје „сроднике” не само у словенским језицима већ и у језицима индоевропске језичке породице (а то су, од данас живих језика, сви словенски, германски, романски, балтски, келтски, индоирански језици, као и грчки, албански и јерменски). За те речи реконструише се њихов заједнички праиндоевропски корен. Такве су нпр. брат, матер, зрно, млети, говедо, овца, снег, зима, вук, јелен, дабар, јеж, миш, гуска, бреза, јасен, бројеви од два до десет, број сто итд.
Поред домаћих речи, српски језик има и бројне позајмљенице (турцизми, грецизми, романизми, германизми, хунгаризми итд.). За такве речи утврђује се њихов непосредан страни предложак, тј. конкретна реч из неког страног језика која је ушла у наш језик, адаптирала се и постала саставни део његовог лексичког фонда.
Почетак систематских етимолошких истраживања у нашој средини везује се за оснивање Етимолошког одсека у оквиру Института за српски језик САНУ 1983. године. У почетку овај одсек није имао своју посебну просторију нити је располагао иједном једином књигом. Стога је први задатак био формирање библиотеке. У оно време био је то мукотрпан посао тражења по антикваријатима тешко доступних књига, штампаних одавно или у иностранству, као и фотокопирања и коричења књига пронађених по разним библиотекама (у данашње време, када је скоро сва литература доступна на интернету, ово је тешко замисливо). Данас Етимолошки одсек располаже са преко 10.000 наслова књига, часописа и фотокопија и већ одавно кубури с простором за смештање литературе.
Троструки задатак
Други задатак, много тежи, био је окупљање и обучавање истраживачког кадра. Како је Београд у време оснивања Етимолошког одсека био један од ретких словенских лингвистичких центара без етимолошке традиције, први сарадници, који су на пројекат долазили као апсолутни почетници, одлазили су на обуку у друге центре – Љубљану, Краков, Москву. Тамо су стицали знања потребна за рад на етимолошком речнику. Процес формирања истраживачког тима текао је споро. Није било лако окупити стручњаке потребних профила вољне да се баве етимологијом. О тој науци, додуше, није се много могло ни чути на одговарајућим високошколским установама у земљи. Тако је у првих 20-ак година у Одсеку ефективно радило у просеку по двоје-троје сарадника годишње. Тренутно је на изради наших речника ангажовано 10 сарадника, укључујући три спољна, из следећих области: сербистика, славистика, индоевропеистика, класична филологија, романистика и туркологија.
Прва генерација етимолога полако приводи крају свој радни век, али за њима остају млађи који постепено преузимају одговорност за наставак започетог посла.
Одсек је пред себе поставио захтеван задатак – израду широко конципираног речника-тезауруса који треба да сакупи и етимолошки обради свеукупно лексичко благо српског језика. Његов назив је Етимолошки речник српског језика. За остварење тог циља неопходна су два предуслова – постојање исцрпног историјског речника и постојање обједињеног дијалекатског речника. Како ниједан од та два предуслова пре четрдесет година није постојао, а ни у међувремену није испуњен, постало је очигледно да је концепција речника била и остала преамбициозна. Суочен с троструким задатком (тј. писањем етимолошког речника паралелно с прикупљањем речи из историјских и дијалекатских извора), ауторски тим није могао да одржи предвиђени темпо излажења речника. Тако је после објављивања Огледне свеске (1998) и прве три свеске речника (2003, 2006, 2008), дошло до застоја. Четврта свеска, коју је представио академик Александар Лома, уредник оба речника, објављена је након скоро петнаестогодишње паузе.
Етимолози на „Инстаграму”
Овај проблем (који осим поменутих, има и неке друге узроке у које сада нећемо улазити) настојали смо да превазиђемо покретањем и паралелном израдом Приручног етимолошког речника српског језика. Чиме се он разликује од тезауруса? Прво, по захвату. Док тезаурусни речник обрађује целокупну лексичку грађу српског језика (књижевну, дијалекатску, историјску), приручни се концентрише на тумачење речи основног лексичког фонда, њих негде око 8.000. Речници се међусобно разликују и у погледу концепције, што се огледа у избору насловне речи одреднице, у структури одреднице, у начину цитирања литературе и извора итд. Надамо се да ће овај речник у догледно време задовољити потребу стручне и шире публике за једним заокруженим етимолошким приручником, а да ће етимолошким разјашњењем кључних тачака српског лексикона убрзати даљи рад на тезаурусном речнику. С првим томом Приручног етимолошког речника српског језика детаљније нас је упознала академик Јасмина Грковић-Мејџор.
У последњих двадесетак година, поред научног рада, сарадници Одсека су се бавили и писањем популарних текстова о пореклу речи за лист Политикин Забавник. На основу тих текстова објављена је и књига Речите речи Јасне Влајић-Поповић. Осим тога, наши млађи сарадници су пре годину дана на инстаграм профилу Института за српски језик покренули акцију „Из пера етимолога”, којом настоје да на приступачан начин популаризују етимологију као науку и представе резултате наших истраживања најширем аудиторијуму. Па, „запратите” нас.
* Ауторка је руководилац Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ
