Mrtve ćelije nestaju na kanibalistički način
Svake sekunde, milion ćelija u telu umre. Kada tako razmislimo sasvim je logično pitanje gde ide višak tog biološkog materijala, a nova studija sada nudi jedan vrlo neobičan odgovor. NAime, organizam ima iznenađujuće kanibalistički metod čišćenja i neke mrtve matične ćelije u telu sisara postaju hrana, otkrili su istraživači.
Ove žive matične ćelije privlače zadah sveže odumrle ćeliije koji su prostorno podešeni na miris smrti i života.
„Mehanizam funkcioniše samo kada svaki receptor uhvati signal na koji je podešen”, objašnjava za Science Alert biolog Ketrin Stjuart sa Univerziteta Rokfeler u SAD.
„Ako jedan od njih nestane, mehanizam prestaje da radi. To je zaista zanimljiv način da se područje održava čistim bez konzumiranja zdravih ćelija”, naveo je.
Studija je sprovedena na folikulima dlake miševa u kasnijim fazama njihovog života. Prethodne studije su otkrile da kada smrt ćelija postane rasprostranjena u mišjoj dlaci ćelije u donjem spoljašnjem omotaču čiste izumrle primerke. Ali, do sada nije bilo jasno šta se dogodilo kada je smrt stigla do matičnih ćelija folikula. U eksperimentima, Stjuart i njene kolege su pokazale da kada matične ćelije folikula dlake umru, okolne ćelije ih brzo progutaju pre nego što imune ćelije, kao što su makrofagi, na primer, mogu da uđu i urade isto.
„Bila sam veoma iznenađena kada sam otkrila da su matične ćelije folikula dlake zapravo prve reagovale, posebno zato što je koža miša prilično bogata makrofagima, tako da nisu ni tako daleko”, kaže Stjuart.
Jedenje izumrlih ćelija mogao bi biti način da se reciklira gorivo za energiju, objašnjava ćelijski biolog Elejn Fuks, koja vodi laboratoriju u Rokfeleru, „ali čim se ostaci raščiste, oni moraju brzo da se vrate svojim poslovima održavanja bazena matičnih ćelija i praveći dlake na telu”. Čini se da se čitav proces pažljivo kontroliše preko dva receptora na HFSC koji funkcionišu kao prekidači za „uključeno” i „isključeno”. Jedan receptor reaguje na lipidni signal „nađi me”, koji luči ćelija na samrti. Drugi reaguje na retinojsku kiselinu koja podstiče rast, koju luče druge zdrave ćelije.
„Umiruća ćelija pokreće mehanizam za početak, a kada nema mrtvih ćelija, lipidni signal nestaje, ostavljajući samo signal retinoične kiseline iz zdravih ćelija”, kaže Stjuart.
Istraživači spekulišu da ovo brzo otkrivanje ćelija leša može funkcionisati i u drugim tkivima u telu sisara, iako će sada biti potrebna dalja istraživanja da bi se testirala ta ideja. Bez obzira na to, tim tvrdi da njihovo otkriće predstavlja „moćan mehanizam za brzo čišćenje umirućih ćelija i sprečavanje oštećenja tkiva”.
