Мртве ћелије нестају на канибалистички начин

Сваке секунде, милион ћелија у телу умре. Када тако размислимо сасвим је логично питање где иде вишак тог биолошког материјала, а нова студија сада нуди један врло необичан одговор. НАиме, организам има изненађујуће канибалистички метод чишћења и неке мртве матичне ћелије у телу сисара постају храна, открили су истраживачи.

Ове живе матичне ћелије привлаче задах свеже одумрле ћелиије који су просторно подешени на мирис смрти и живота.

„Механизам функционише само када сваки рецептор ухвати сигнал на који је подешен”, објашњава за Science Alert биолог Кетрин Стјуарт са Универзитета Рокфелер у САД.

„Ако један од њих нестане, механизам престаје да ради. То је заиста занимљив начин да се подручје одржава чистим без конзумирања здравих ћелија”, навео је.

Студија је спроведена на фоликулима длаке мишева у каснијим фазама њиховог живота. Претходне студије су откриле да када смрт ћелија постане распрострањена у мишјој длаци ћелије у доњем спољашњем омотачу чисте изумрле примерке. Али, до сада није било јасно шта се догодило када је смрт стигла до матичних ћелија фоликула. У експериментима, Стјуарт и њене колеге су показале да када матичне ћелије фоликула длаке умру, околне ћелије их брзо прогутају пре него што имуне ћелије, као што су макрофаги, на пример, могу да уђу и ураде исто.

„Била сам веома изненађена када сам открила да су матичне ћелије фоликула длаке заправо прве реаговале, посебно зато што је кожа миша прилично богата макрофагима, тако да нису ни тако далеко”, каже Стјуарт.

Једење изумрлих ћелија могао би бити начин да се рециклира гориво за енергију, објашњава ћелијски биолог Елејн Фукс, која води лабораторију у Рокфелеру, „али чим се остаци рашчисте, они морају брзо да се врате својим пословима одржавања базена матичних ћелија и правећи длаке на телу”. Чини се да се читав процес пажљиво контролише преко два рецептора на ХФСЦ који функционишу као прекидачи за „укључено” и „искључено”. Један рецептор реагује на липидни сигнал „нађи ме”, који лучи ћелија на самрти. Други реагује на ретинојску киселину која подстиче раст, коју луче друге здраве ћелије.

„Умирућа ћелија покреће механизам за почетак, а када нема мртвих ћелија, липидни сигнал нестаје, остављајући само сигнал ретиноичне киселине из здравих ћелија”, каже Стјуарт.

Истраживачи спекулишу да ово брзо откривање ћелија леша може функционисати и у другим ткивима у телу сисара, иако ће сада бити потребна даља истраживања да би се тестирала та идеја. Без обзира на то, тим тврди да њихово откриће представља „моћан механизам за брзо чишћење умирућих ћелија и спречавање оштећења ткива”.