Kad se zavrti ringišpil

Iz bogatog jesenjeg paketa kablovski kanal Superstar TV počinje da raspakuje raznovrsne – i poznate i nepoznate –naslove. Prva u nizu je serija „Ringišpil“, u režiji Miloša Kodema, čija je premijera večeras u 21.00.

„Ringišpil“ je snimljen prema istoimenom romanu Jelene Bačić Alimpić, nekada poznate TV voditeljke koja sada stiže na male ekrane kao pisac. „Ringišpil“ je njen prvi roman objavljen 2010. godine.  

– U avgustu se navršilo petnaest godina od kako sam napisala roman „Ringišpil“, a trinaest godina je prošlo od kako više ne radim na televiziji, kratko komentariše naša sagovornica.

Prvi roman, od petnaest koliko ih je do sada napisala, u njenom srcu zauzima posebno mesto, jer je njegovim objavljivanjem ispunila jednu od poslednjih želja svoga oca, kojeg je izgubila posle teške bolesti.

„Ringišpil“ je prodat u više od 220 hiljada primeraka, preveden je na više jezika i dobio je nekoliko priznanja.

– Bila sam iznenađena kada mi je rečeno da će se snimati serija prema „Ringišpilu“. Sve se desilo pre dve godine, a „glavni krivac“ je Nataša Drakulić, koja je poželela da uradi scenario na osnovu mog romana, a u tome su je podržali reditelj Predrag Gaga Antonijević i producent Maksa Ćatović.

Zašto? Evo kako joj je objašnjeno.

Posle Šotrinog „Ranjenog orla“ snimljenog po romanu spisateljice Mir-Jam i Samardžićeve ekranizacije romana književnice Gordane Kuić – „Miris kiše na Balkanu“ našim televizijama nedostajala je prava porodična serija, koju roditelji mogu da gledaju zajedno sa svojom decom, bez straha od ružnih reči, scena nasilja i eksplicitnih radnji zbog kojih bi morali da pokrivaju oči deci. Toga nema u „Ringišpilu“.

Serija „Ringišpil“, koja se emituje subotom i nedeljom na kanalu Superstar TV, prati uspon i karijeru mlade balerine Ane Balint. Njen put ka slavi obeležiće podrška majke, koja se zbog Aninog talenta seli u Beograd, i zabranjena ljubav sa novinarom Sergejem Pavlovičem.

– Ne znam da li ste možda videli prve dve epizode na Dunav film festu? Ja sam bukvano lomila prste kad sam ih gledala. To nije moj manir. Nikada to nisam radila. Jako sam želela da se prenese moja emocija koju sam imala dok sam pisala. U jednoj od najemotivnijih scena, kada novinar Sergej Pavlovič umire na salašu, toliko sam plakala dok sam je pisala da je moj, tada 15-godišnji sin Marko zagrlio me je i tiho rekao: „Mama, molim te, nemoj umreti dok ne napišeš tu knjigu“. Nataša Drakulić je uradila savršenu adaptaciju. Zadovoljna sam, a, nadam se, da će i gledaocima da se dopadne serija. Odlični su i glumci Nevena Nerandžić, Marko Vasiljević, Igor Đorđević, Sonja Jauković, Vjera Mujović... Moja prijateljica, književnica Trejsi Ševalije je imala sreće sa svojom „Devojkom sa bisernom minđušom“, takođe i Nikolas Sparks sa „Beležnicom“, a, eto, sada i ja sa „Ringišpilom“. Ali to je jako retko, obično ekranizacija upropasti književno delo.

Otkriva nam kako je nastao njen „Ringišpil“...

– Godine 2007. moj otac Marko bolovao je od teške bolesti, a na moje insistiranje to smo krili od njega. Šta drugo da jedna ćerka uradi kada čuje kako joj otac kaže: „Reci, ako je rak da se odmah ubijem“. Otac je bio boem, živeo je život punim plućima a dobio je rak pluća. U jednom od tih dana kada je mogao da govori, zamolio me je: „Ajde, mače, molim te, kad skupiš snage uradi ono zašta si se školovala. Napiši knjigu“. Diplomirala sam književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bila sam šokirana. Radila sam na televiziji, koja je bila u ekspanziji. „Seti se samo“, rekao mi je, „osvajala si sve prve republičke nagrade u staroj Jugoslaviji za svoje priče“. Čudio se, sve sam ih napisala između crtanog filma i Dnevnika 2. Za 15 minuta. „To je dar od Boga“, rekao mi je otac, iako nije verovao u Boga, sve dok se nije razboleo. Kada nas je napustio, potiskivala sam tugu, gušila je dve godine, sve dok nisam pronašla mir u pisanju. Sećam se, jedne noći kuvala sam punjenu papriku, deca su zaspala, sutradan sam radila u Beogradu. Pomisla sam, koliko je u mom životu svega previše, sela i napisala prvu rečenicu, bez ikakve ideje gde će me ona odvesti. Tako je nastao „Ringišpil“. Zato je meni ova ekranizacija neverovatno važna. Siguno vas zanima i zašto sam roman tako nazvala? Ringišpil je ciklična metafora na sam život, jer se sve završava tamo gde i počinje.

Naša sagovornica je autor i romana „Pismo gispođe Vilme“, „Poslednje proleće u Parizu“, „Kofer iz Berlina“, „Nisam kriva“, „Kazna za greh“, „Kletva“... Skreće nam pažnju da je „Ringišpil“ najčitanija knjiga živog pisca u poslednjih 15 godina. Još veli da je dobila plaketu od Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolje opisanog baletskog igrača u književnosti. Sve ih je začudila kada im je otkrila da nikada nije igrala balet u životu.

U danu kada smo razgovarale, iz rodnog Novog Sada otišla je u Pančevo, u posetu sinu Marku, snaji Antonini i unuci Mili kojoj je posvetila knjigu „Kako je vila Mila dobila krila“.

Da li joj televizija ne dostaje? Čujemo da je dobila pre dva-tri dana primamljivu ponudu, ali da ju je odbila.

– Počela sam da radim na televiziji još kao student jugoslovenske književnosti i srpsko-hrvatskog jezika. To su bila neka druga vremena. Želim da se više posvetim porodici. Moja majka Nevena je bolesna i brinem o njoj. Postala sam baka. Kada vidim svoju Milu meni srce hoće da iskoči iz grudi od sreće i ljubavi. Sada se radujem uspesima sina Marka (30) i ćerke Dunje (24). Marko je bio, kao i ja, đak Karlovačke gimnazije, završio engleski, a Dunja je završila studije marketinga u Holandiji, gde nas živi i radi. Srećna sam, vodim lep i ispunjen život.