Кад се заврти рингишпил

Из богатог јесењег пакета кабловски канал Суперстар ТВ почиње да распакује разноврсне – и познате и непознате –наслове. Прва у низу је серија „Рингишпил“, у режији Милоша Кодема, чија је премијера вечерас у 21.00.

„Рингишпил“ је снимљен према истоименом роману Јелене Бачић Алимпић, некада познате ТВ водитељке која сада стиже на мале екране као писац. „Рингишпил“ је њен први роман објављен 2010. године.  

– У августу се навршило петнаест година од како сам написала роман „Рингишпил“, а тринаест година је прошло од како више не радим на телевизији, кратко коментарише наша саговорница.

Први роман, од петнаест колико их је до сада написала, у њеном срцу заузима посебно место, јер је његовим објављивањем испунила једну од последњих жеља свога оца, којег је изгубила после тешке болести.

„Рингишпил“ је продат у више од 220 хиљада примерака, преведен је на више језика и добио је неколико признања.

– Била сам изненађена када ми је речено да ће се снимати серија према „Рингишпилу“. Све се десило пре две године, а „главни кривац“ је Наташа Дракулић, која је пожелела да уради сценарио на основу мог романа, а у томе су је подржали редитељ Предраг Гага Антонијевић и продуцент Макса Ћатовић.

Зашто? Ево како јој је објашњено.

После Шотриног „Рањеног орла“ снимљеног по роману списатељице Мир-Јам и Самарџићеве екранизације романа књижевнице Гордане Куић – „Мирис кише на Балкану“ нашим телевизијама недостајала је права породична серија, коју родитељи могу да гледају заједно са својом децом, без страха од ружних речи, сцена насиља и експлицитних радњи због којих би морали да покривају очи деци. Тога нема у „Рингишпилу“.

Серија „Рингишпил“, која се емитује суботом и недељом на каналу Суперстар ТВ, прати успон и каријеру младе балерине Ане Балинт. Њен пут ка слави обележиће подршка мајке, која се због Аниног талента сели у Београд, и забрањена љубав са новинаром Сергејем Павловичем.

– Не знам да ли сте можда видели прве две епизоде на Дунав филм фесту? Ја сам буквано ломила прсте кад сам их гледала. То није мој манир. Никада то нисам радила. Јако сам желела да се пренесе моја емоција коју сам имала док сам писала. У једној од најемотивнијих сцена, када новинар Сергеј Павлович умире на салашу, толико сам плакала док сам је писала да је мој, тада 15-годишњи син Марко загрлио ме је и тихо рекао: „Мама, молим те, немој умрети док не напишеш ту књигу“. Наташа Дракулић је урадила савршену адаптацију. Задовољна сам, а, надам се, да ће и гледаоцима да се допадне серија. Одлични су и глумци Невена Неранџић, Марко Васиљевић, Игор Ђорђевић, Соња Јауковић, Вјера Мујовић... Моја пријатељица, књижевница Трејси Шевалије је имала среће са својом „Девојком са бисерном минђушом“, такође и Николас Спаркс са „Бележницом“, а, ето, сада и ја са „Рингишпилом“. Али то је јако ретко, обично екранизација упропасти књижевно дело.

Открива нам како је настао њен „Рингишпил“...

– Године 2007. мој отац Марко боловао је од тешке болести, а на моје инсистирање то смо крили од њега. Шта друго да једна ћерка уради када чује како јој отац каже: „Реци, ако је рак да се одмах убијем“. Отац је био боем, живео је живот пуним плућима а добио је рак плућа. У једном од тих дана када је могао да говори, замолио ме је: „Ајде, маче, молим те, кад скупиш снаге уради оно зашта си се школовала. Напиши књигу“. Дипломирала сам књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Била сам шокирана. Радила сам на телевизији, која је била у експанзији. „Сети се само“, рекао ми је, „освајала си све прве републичке награде у старој Југославији за своје приче“. Чудио се, све сам их написала између цртаног филма и Дневника 2. За 15 минута. „То је дар од Бога“, рекао ми је отац, иако није веровао у Бога, све док се није разболео. Када нас је напустио, потискивала сам тугу, гушила је две године, све док нисам пронашла мир у писању. Сећам се, једне ноћи кувала сам пуњену паприку, деца су заспала, сутрадан сам радила у Београду. Помисла сам, колико је у мом животу свега превише, села и написала прву реченицу, без икакве идеје где ће ме она одвести. Тако је настао „Рингишпил“. Зато је мени ова екранизација невероватно важна. Сигуно вас занима и зашто сам роман тако назвала? Рингишпил је циклична метафора на сам живот, јер се све завршава тамо где и почиње.

Наша саговорница је аутор и романа „Писмо гиспође Вилме“, „Последње пролеће у Паризу“, „Кофер из Берлина“, „Нисам крива“, „Казна за грех“, „Клетва“... Скреће нам пажњу да је „Рингишпил“ најчитанија књига живог писца у последњих 15 година. Још вели да је добила плакету од Балета Народног позоришта у Београду за најбоље описаног балетског играча у књижевности. Све их је зачудила када им је открила да никада није играла балет у животу.

У дану када смо разговарале, из родног Новог Сада отишла је у Панчево, у посету сину Марку, снаји Антонини и унуци Мили којој је посветила књигу „Како је вила Мила добила крила“.

Да ли јој телевизија не достаје? Чујемо да је добила пре два-три дана примамљиву понуду, али да ју је одбила.

– Почела сам да радим на телевизији још као студент југословенске књижевности и српско-хрватског језика. То су била нека друга времена. Желим да се више посветим породици. Моја мајка Невена је болесна и бринем о њој. Постала сам бака. Када видим своју Милу мени срце хоће да искочи из груди од среће и љубави. Сада се радујем успесима сина Марка (30) и ћерке Дуње (24). Марко је био, као и ја, ђак Карловачке гимназије, завршио енглески, а Дуња је завршила студије маркетинга у Холандији, где нас живи и ради. Срећна сам, водим леп и испуњен живот.