Oštre bolje i od žileta
Daniel Jureša i njegov sin Viktor među poslednjim su oštračima u Beogradu, a ovim poslom su se pre 86 godina bavili i njihovi preci
Zuje vremešne mašine u Skadarskoj 51 u Beogradu. Ogromnom brzinom se okreće tocilo s kamenom pomoću kojeg Daniel Jureša i njegov sin Viktor oštre sve što treba da seče. Kao žilet, i bolje od toga. Radnja nosi naziv „Čelik”, baš kao i pre mnogo decenija, kad se ovim poslom bavio Danielov deda Steva, a potom i otac Marjan. Viktor je, kao četvrta generacija oštrača, preuzeo posao od oca.
– Nisam uticao na njega. Sam je poželeo da se bavi poslom koji je, sedamdesetih i osamdesetih godina, imao „zlatno doba”, a sad je, kao i drugi retki zanati, na zalasku. Ipak, on veruje da će zanat opstati, bez obzira na to što nova tehnologija uzima danak – smatra Daniel. – Zanat nije težak, koliko je rizičan. Prste i ruke morate dobro da čuvate, inače sečivo začas napravi nevolju. Koncentracija na prvom mestu.
Mušterije traže kvalitet
Oštre Daniel i Viktor sve što ima sečivo: od noževa, makaza, salamoreznica, sekira do lanaca za motorne testere, makaze za trimere, brijače, satare. Njihove stalne mušterije su kuvari, mesari, pekari, krojači, frizeri, manikiri, pedikiri. Servisiraju mašinice za šišanje, oštre lovačke i ribolovačke noževe, baštenski alat, makaze za orezivanje voća, trimere za travu i živu ogradu...
–Ima i danas mušterija, naravno ne kao nekad, ali uzdamo se u one stalne – optimista je Viktor. – Svi traže kvalitet i svi nam veruju. Kod nas se ništa ne radi na brzinu. Svaki predmet se drugačije oštri, bitan je ugao pod kojim se to čini, i ono najvažnije – mušterija mora da bude zadovoljna uslugom. Kvalitet se podrazumeva, traje decenijama, a i cene usluga su povoljne.
Ovaj zanat je 1938. godine započeo Viktorov pradeda Steva, otvorivši godinu dana kasnije radionicu za oštrenje sečiva, najpre na Bulevaru kralja Aleksandra, a onda na sadašnjoj adresi kod Bajlonijeve pijace, gde opstaje 77 godina. Steva je 1930. postao kalfa, a osam godina docnije majstor svog zanata. Sve diplome, pre svega kalfensko pismo i majstorsko svedočanstvo, čuvaju se u radnji kao drage uspomene. Čuva se i slika Danielovog oca Marjana, u trenucima rada, za mašinom, koga su mušterije veoma cenile i poštovale. Bio je vrhunski oštrač, ali i dobar čovek. Nekad su se kod njega oštrili i hirurški skalpeli.
– Otac je zanat nasledio od svog oca, a ja od njega – potvrđuje Daniel. – Mašine na kojima radimo su zaista vremešne, ali i kvalitetne kad opstaju toliko decenija. Odlaskom oca u penziju 2005. godine preuzeo sam sve poslove. Zadržao sam stalne mušterije i kvalitetnim oštrenjem predmeta pridobio nove.
Kupi, koristi i baci
Preuzevši radnju od svog oca, Marjan je oštrenje predmeta unapredio, a radionicu podigao na viši nivo. Učinio je to, u neku ruku, i Daniel.
U radnju ulazi nova mušterija koju uslužuje Viktor. Razgleda nekoliko donetih noževa, a onda potvrđuje da će sve biti gotovo „do sutra u 11 sati”. Odmah se daje na posao. Gledamo kako te vešte, mladalačke ruke spretno barataju sečivom noža koje se oštri na tocilu.
– Naš zanat je među retkima koji je još opstao – setno primećuje Daniel. – Toga u Evropi odavno nema. Bio sam u pojedinim zemljama i video da je to, iako ima oštrača, pokretan kombi u kome je alat. Dok mušterija pazari u obližnjem marketu, majstor završi posao. Tehnologija je učinila svoje, pa je tako deviza prodavaca, a i potrošača svuda ista: kupi, koristi i baci, što znači da ne treba popravljati, pa ni oštriti, već kupiti novo. U Evropi je veći problem gde takve stvari odložiti za recikliranje.
Ni čelik više nije kvalitetan kao nekad. Srećom, kod nas još ima dobrih sečiva koja traju, a koja treba oštriti. Zato Jurešovi imaju mušterije. Sigurni su da će ono što naoštre biti besprekorno urađeno i da će im još dugo služiti. Izlog radnje je odviše skroman. Gotovo neprimetan. I radnja je skromna. A, jedino u njoj je pravo, profesionalno oštrenje.
– Imamo svoj sajt, pa nas mušterije i tu pronalaze. Moramo da idemo u korak s novim tehnologijama – priznaje Viktor. – Bitno je da mušterije iz radnje izađu zadovoljne onim što su donele na oštrenje.
Nema mnogo zanimljivosti u profesiji oštrača. Za najveći broj ljudi sečivo je opaka stvar, nešto čega se u svakom trenutku treba čuvati. Po sistemu „pazi na prste da ne ostaneš bez njih”. Za Daniela i Viktora, kao i za njihove pretke, to je svakodnevica. Umeće i dobro savladan zanat.
