Da li je zimnica ušteda ili luksuz

Kuvanje ajvara za ovu godinu je završeno. Pripremu zimnice ubrzali su suša i toplo vreme.

Porodica Mihajlović iz Leskovca s pečenjem paprika je počela 15. jula, tri nedelje ranije u odnosu na lane. Doduše, na pijaci još ima paprika za domaćice koje su zakasnile, pod uslovom da su spremne da izdvoje od 150 do 300 dinara po kilogramu šilja. Isto je i s paradajzom.

Visoke temperature u martu i aprilu uslovile su ranu vegetaciju biljaka. Tako su prve majske trešnje, koje, kako im i sam naziv kaže, sazrevaju u maju, ove godine bile zrele već polovinom aprila. Isto je bilo i s ostalim voćem i povrćem.

Gotovo dva meseca nije bilo jače kiše. Suša i izuzetno visoke temperature uticale su na niske prinose povrća i ratarskih kultura. Rod paprike u leskovačkom kraju, gde se tradicionalno gaji, prepolovljen je. Vreme joj ove godine nije išlo naruku – tokom sadnje bile su obilne padavine, a potom žega. Sve se to odrazilo i na cenu, tako da će na ukus pravog, domaćeg ajvara ove godine u Srbiji uticati kvalitet paprike, ali i kupovna moć – većinom ispod proseka.

– U ovo vreme, sećam se, uzimali su na gajbe, a sada po kilogram, dva, malo ko kupuje da ostavlja zimnicu – kaže prodavac na beogradskoj pijaci „Zeleni venac”.

I kolega za tezgom pored dodaje da je „nula potražnja”, ali i da su cene „jače” u odnosu na prošlu godinu. Kilogram paprike se kreće od 110 do 250, a prošle godine u isto vreme bile su od 50 do 200 dinara.

Paradajz košta od 80 (bez biranja) do 350 dinara, koliko je i plavi patlidžan. Za kupus treba izdvojiti od 60 do 150 dinara za kilogram, kao i za šljive. Povrće i voće je na kvantašu jeftinije za dvadesetak dinara, ali ga domaćice zaobilaze, jer znaju kakav će proizvod dobiti u džaku.

Ajvar kao kavijar

Oni koji se opredele da kupe jeftinije papriku od 110 dinara na veliko, rizikuju da uzmu „mačku u džaku”, jer deo paprika mora da se baci, pošto je kvalitet u skladu s cenom i na kraju trošak bude isti kao da je kupljena ona od 200 dinara. Zato ne čudi što su mnoge domaćice ove godine odustale od pripreme „balkanskog kavijara”, kako mnogi nazivaju domaći ajvar od pečenih paprika.

Računica je prosta, ukoliko se na pijaci pazari 10 kilograma svežih crvenih paprika, čija je prosečna cena 180 dinara, biće potrošeno 1.800 dinara. Znajući da je za jednu teglu od 720 grama gotovog ajvara potrebno 3 kilograma paprika, od ove kupljene količine dobiće se 2,2 kilograma čistog domaćeg ajvara. Računajući tegle, poklopce, so, ulje i sirće, biće potrebno dodati još oko 300 dinara za pravljenje, što znači da će se u domaćoj radinosti za 2.100 dinara dobiti malo više od tri tegle ajvara.

Ajvar, paradajz-sok, pekmez od šljiva, kornišoni u teglama i kiseli kupus u buradima jesu deo tradicionalne zimnice koja se podrazumeva u mnogim srpskim domovima. Ali, s obzirom na to koliko posla i vremena iziskuje priprema, na stranu cena sirovina, sve je više onih koji se odlučuju za kupovinu gotovog proizvoda.

– Kad stavim na papir koliko mi para treba da kupim povrće i na to dodam vreme koje je potrebno za spremanje zimnice, pa struja, računica govori da se kupovina gotovog isplati – kaže jedna Beograđanka dodajući da je ajvar kupila po ceni od 390 dinara za 450 grama, na sniženju u jednom marketu.

Na spisak za kupovinu je stavila: šarenu salatu u tegli, cveklu i kornišone, kako kaže, nema nameru da sprema. Mada, istini za volju, priznaje da nije tako ukusno kao kada sama pravi.

Neki se i zbog nedostatka vremena, u trci za novcem, odlučuju za kupovinu nešto skuplje domaće zimnice od proizvođača. Međutim, sudeći po trenutnoj potražnji manje je interesovanje u odnosu na 2023. godinu.

– Ove nedelje baš malo ljudi kupuje domaću zimnicu – kaže jedan od prodavaca na pijaci u Zemunu koga je smanjena potražnja omela u nameri da sa 1.000 podigne cenu na 1.200 dinara za teglu ajvara, dok mu je paradajz u flaši 400 dinara, koliko i pekmez od šljiva.

Tegle naručene preko društvenih mreža

Sve su brojnija domaćinstva koja preko društvenih mreža prodaju već pripremljenu zimnicu.

Porodica Mihajlović iz Leskovca proizvodnjom zimnice bavi se osam godina.

– Ovo je do sada najlošija sezona. Ranijih godina sam završavala do 15. septembra s porudžbinama, sada još nisu ni počele – kaže Kristina Mihajlović.

– Podigli smo cenu ajvara za 100 dinara, prodajemo po 900 dinara za teglu, mada na tržištu idu i do 1.200 dinara. Može da se kupi i za 650 dinara, ali je on od kuvanih paprika, a naš je pravi. Paprike prvo pečemo, pa ljuštimo, meljemo, kuvamo, tako da na kraju u jednu teglu „stanu” tri kilograma svežih, a kod kuvanih gotovo da ne kalira. Zato je ta razlika u ceni, ali i ukusu. Ove godine smanjili smo i asortiman proizvoda, pripremili smo pečenu papriku po 10 komada u pakovanju, peglanu papriku s belim lukom i peršunom, pinđur ljuti i blagi, paradajz u flaši, džem od šljiva. Turšiji nismo menjali cenu, prošle godine je lepo išla, ove godine zasad slabo, nemaju ljudi para – primećuje Jasmina Mihajlović, Kristinina svekrva, podsećajući da je prošle godine paprika bila kvalitetnija i potražnja znatno veća.

Tamara Tot iz Ade, za razliku od Mihajlovića, zadovoljna je interesovanjem kupaca za sok od kuvanog paradajza i ostale proizvode, kako kaže, cene u odnosu na prošlogodišnje nisu menjali, a paradajz proizvode u plastenicima, od svog semena i rasada, koji takođe prodaju.

– Sve je ove godine krenulo gotovo mesec dana ranije, tako da smo s pripremanjem zimnice završili. Paradajz gajimo u plastenicima, navodnjavamo, pa rod nije umanjen – kaže Tamara.

Za svačiji ukus i džep

U bašti na obali Tise ona s porodicom gaji desetak vrsta domaćih i starih sorti paradajza (jabučar, volovsko srce, šljivar, paprikar, žbunasti), svi izuzetnog ukusa i teksture, otporniji od hibrida te ih ne treba prskati.

– Zimnicu pravimo kombinovanjem različitih sorti paradajza i svežeg začinskog bilja. Sve pasterizujemo na tradicionalan način, bez upotrebe konzervansa i pakujemo u staklene flaše i tegle. Naša zimnica je odraz naše dugogodišnje posvećenosti prirodnom životu i ekološkom baštovanstvu – naglašava sagovornica dodajući da u ponudi imaju i domaći kečap i sataraš, egzotične specijalitete (istočnjački ljuto-slatki paradajz čatni i meksičku salsu) i aromatični sos s dimljenim patlidžanom po originalnoj recepturi.

Zaključak je da se može naći zimnica za svačiji ukus i džep. Po povoljnijim cenama su obično proizvodi lošijeg i sumnjivog kvaliteta, prošlogodišnji. Kvalitetna zimnica ipak je, bar za mnoge, postala luksuz.