Leto za prvu zaradu

„Želim da budem spasilac tokom leta. Imaću stan i hranu na moru.” „Radiću kao hostesa, a možda mi se posreći da dobijem angažman promoterke za jedan super brend. Tako ću moći da kupim sebi sve što mi treba”.

Ovo su samo neki od planova koji se mnogim srednjoškolcima ovih dana motaju po glavi, a sve jasnije ih predstavljaju roditeljima kako se školska godina bliži kraju, a letnji raspust kuca na vrata.

Dok neka deca popravljaju ocene, drugima je fokus na osmišljavanju putovanja, ali nemali broj mladih kuje ozbiljne planove šta će, kako i koliko raditi dok ne bude škole. Ovaj trend dolazi sa Zapada, gde se tinejdžeri ne stide da džeparac zarađuju šetajući kučiće, čuvajući kućne ljubimce, raznoseći novine i donoseći bakaluke, održavajući travnjake.

Sada je to sve vidljivije i kod nas. Na banderama se mogu naći oglasi kojim mladi aktivno nude svoje usluge sređivanja stanova i podruma, čuvanja ljubimaca, čišćenja...

Infostud, kao jedna od najvećih platformi za traženje poslova u Srbiji, ima i poseban sajt „Startuj” (www.startuj.com) namenjen mladima.

Miloš Turinski, pi-ar ove platforme, za „Magazin” izdvaja poslove koji se najčešće mladima nude tokom letnjih meseci...

Iznošenje šuta, 50 evra dnevno

„Najveća je potreba za radnicima u ugostiteljstvu, posebno od aprila do oktobra. Kvalifikovani radnici iz ove oblasti iz Srbije odlaze najčešće na Jadran. Ima dosta poslova na građevini, ali za mlade je to mahom ponuda iznošenja šuta, što se plaća i 50 evra dnevno. Za devojke najviše poslova ima da rade kao hostese i promoterke. Lepljenje deklaracija je zanimljivo i to se radi tokom cele godine, uklapa se s obavezama i tokom školske godine.

Naš sagovornik ističe da ova platforma nudi samo poslove kod firmi koje su registrovane preko APR-a:

– Preko naše platforme rade i stariji maloletnici, i to na pola radnog vremena, a najčešće ih roditelji prijavljuju.

Kada se posmatra struktura poslova koji se nude mladima van Beograda, prednjače sezonski poslovi u poljoprivredi. Za njih se nude dnevnice od 2.000 do 6.000 dinara.

U svim pomenutim slučajevima nije reč o stalnim poslovima, već o onima koji mogu da budu dopuna džeparca i kućnog budžeta tokom leta.

– Ono što je klasičan sezonski posao za mlade, a što se njima očito ne dopada je prodaja sladoleda. Deca iz Beograda to nerado rade i češće možete da vidite penzionere za frižiderom, a satnice su kao i za sve poslove minimalno 330 dinara”, objasnio je Turinski.

Ipak, ovakve odluke o radu i namere treba uzimati s rezervom, jer se njihove želje i mogućnosti, kao i realno stanje stvari na terenu često ne susreću ni na pristojnoj razdaljini. Svakako je pohvalno kada dete pokaže inicijativu, ali, čini se, treba pažljivo opipati koje su dečje namere i motivi, a nesporno roditelji i te kako treba da budu uključeni u izbor poslova, posebno ako dete ima između 16 i 18 godina.

Psihoterapeut Dragana Ivković uočava da poslednjih nekoliko godina već deca u osnovnoj školi smišljaju kako će da rade i nešto zarade. Teško joj je da proceni da li je to trend sa Zapada, ali veruje da je dobrim delom na to uticao i internet, odnosno društvene mreže. Ona primećuje da mladi teže lakoj i brzoj zaradi, što može biti direktna posledica velikog broja mladih na „Jutjubu” koji svojim primerom i savetima utiču na njih.

– Danas kada su mladi mahom u virtuelnom svetu prosto se obradujemo kada hoće da izađu napolje, pa još i da rade nešto korisno i zarade novac. Oni u periodu adolescencije imaju neodoljivu potrebu da izgledaju kao odrasli, a samim tim i da privređuju. Ovo treba negovati i stimulisati. Svakako da rad kod dece i mladih razvija određene vrline. Upoznaju se s tim šta znači imati obavezu, kako izgleda raditi i zaraditi novac, nauče da poštuju svoj i tuđi rad, počinju bolje da se organizuju, razvijaju svest o radu, zaradi, razvijaju savest i empatiju, stiču nove uloge – objašnjava za „Magazin” Dragana Ivković.

Međutim, ona upozorava da, iako deca, odnosno tinejdžeri i adolescenti, mogu u toj težnji za odrastanjem izgledati zrelo i savesno, iza ove potrebe može da stoji takmičenje u posedovanju materijalnog.

– Postoji bojazan da našu decu danas na posao regrutuju društvene mreže, koje nameću sistem materijalnih vrednosti, a ne težnja ka vrlinama i duhovnim vrednostima”, podseća naša sagovornica navodeći i to da s druge strane postoje i ona deca koja se danas tretiraju kao razmažena i prezaštićena.

– Ona ne izlaze na ulicu da rade. Njima su roditelji obezbedili sve što im je potrebno. Ova deca su nezainteresovana za bilo kakav posao. A poprilično su nezainteresovana i za školu. Roditelji im umesto vremena i pažnje pružaju materijalna dobra. Ova deca su u stvari zanemarena, a ne prezaštićena – ukazuje psihoterapeutkinja.

Angažman u humanitarnim akcijama

Dodaje da ipak većina mladih o kojima roditelji na adekvatan način brinu razmišlja o idealima. Oni maštaju o tome kako da pomognu drugima, kako da razvijaju kulturu, svest ljudi, kako da se ostvare kao dobri majstori, naučnici, lekari, kako da istražuju. Motivi ovih mladih ljudi su češće humanitarne akcije ili uticaj na društvo, jednom rečju – ideali.

– Ideali i želja da se menja svet i društvo je karakteristika ove razvojne faze. I kada rade, ova deca imaju veliku želju da nešto olakšaju svojim roditeljima ili pomognu nekome u nevolji. Njih uglavnom ne možemo da vidimo na ulici, a ako su radno angažovani, roditelji su veoma upućeni u to. Ovu decu ne možemo da definišemo ni kao razmaženu i prezaštićenu. Roditelji vode računa o godinama, ali i potrebama svoje dece i srazmerno ih opterećuju obavezama van škole”, smatra naša sagovornica.

Deca od 15 godina najčešće nalaze poslove preko omladinskih zadruga, organizacija koje ne mogu da zaposle mlađe od tog uzrasta. Oni od 15. do 18. dodatno moraju da imaju saglasnost roditelja. Zadruge povezuju decu sa zakonom dozvoljenim poslovima koje mogu da obavljaju lica mlađa od 18 godina i vode računa o toj deci i o poslodavcima s kojima ih spajaju.

Zamenjene uloge

Psihoterapeut Dragana Ivković kaže da se u praksi i radu s decom često sretala s mladima koji obavljaju uloge koje im ne pripadaju po zrelosti – čuvaju mlađu braću i sestre, preuzimaju ulogu roditelja koji ih kažnjavaju i vaspitavaju, kuvaju, brinu o domaćinstvu, zarađuju.

„Ova deca postaju odrasli kada im vreme nije, a onda kada odrastu nisu emocionalno zrela i spremna za uloge koje donose njihove godine. U ruralnim sredinama postoje deca koja obavljaju teške poslove na njivi, voze traktor, rade razne poljoprivredne poslove i ne mogu da uče i da se druže, jer su preopterećena ozbiljnim fizičkim radom. U prošlosti deca su bila zloupotrebljavana kao jeftina radna snaga. Savremeno društvo je stalo tome na put. Konvencijom o pravima deteta zakonom je propisana minimalna starosna granica za zapošljavanje, radno vreme i uslovi rada. Uređena društva o tome strogo vode računa i maloletna deca su radno angažovana u okviru određenih organizacija, ili u okviru škole. Kod nas je to delimično organizovano. Delimično upravo zbog toga što se često deca mlađa od 15 godina mogu sresti na raskrsnicama kako peru šoferšajbne ili prodaju različite proizvode, navodi naša sagovornica.

Koji noćni posao je dozvoljen maloletnicima

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa s maloletnicima propisani su Zakonom o radu. Radni odnos može da započne mlađi od 15 godina, uz saglasnost roditelja. Poslovi ne smeju da ugrožavaju njihovo zdravlje, moral i obrazovanje. Maloletnici ne smeju da rade teške fizičke poslove, da rade pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini, poslove koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao ni poslove koji uključuju rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije. Maloletnici ne smeju da obavljaju poslove noću, osim u oblasti kulture, sporta i reklamnih delatnosti. Radno vreme ne sme biti duže od 35 sati nedeljno, kao ni duže od 8 sati dnevno, navodi se u Zakonu o radu.

Rešenje u dualnom obrazovanju

Još jedan od dobrih načina kako deca starija od 15 godina mogu da rade tokom leta jeste dualno obrazovanje. Neke srednje škole imaju ugovore s odgovarajućim firmama u kojima deca paralelno s nastavom obavljaju i praksu koja je često plaćena.

 Nema razloga za žurbu

„Nema potrebe da deca čiji roditelji mogu da priušte srednje obrazovanje i koristi koje školovanje donosi, u smislu učenja jezika, sticanja znanja, druženja, ekskurzija, obavljaju plaćene poslove. Biće vremena i za to”, smatra Dragana Ivković.