Лето за прву зараду

„Желим да будем спасилац током лета. Имаћу стан и храну на мору.” „Радићу као хостеса, а можда ми се посрећи да добијем ангажман промотерке за један супер бренд. Тако ћу моћи да купим себи све што ми треба”.

Ово су само неки од планова који се многим средњошколцима ових дана мотају по глави, а све јасније их представљају родитељима како се школска година ближи крају, а летњи распуст куца на врата.

Док нека деца поправљају оцене, другима је фокус на осмишљавању путовања, али немали број младих кује озбиљне планове шта ће, како и колико радити док не буде школе. Овај тренд долази са Запада, где се тинејџери не стиде да џепарац зарађују шетајући кучиће, чувајући кућне љубимце, разносећи новине и доносећи бакалуке, одржавајући травњаке.

Сада је то све видљивије и код нас. На бандерама се могу наћи огласи којим млади активно нуде своје услуге сређивања станова и подрума, чувања љубимаца, чишћења...

Инфостуд, као једна од највећих платформи за тражење послова у Србији, има и посебан сајт „Стартуј” (www.startuj.com) намењен младима.

Милош Турински, пи-ар ове платформе, за „Магазин” издваја послове који се најчешће младима нуде током летњих месеци...

Изношење шута, 50 евра дневно

„Највећа је потреба за радницима у угоститељству, посебно од априла до октобра. Квалификовани радници из ове области из Србије одлазе најчешће на Јадран. Има доста послова на грађевини, али за младе је то махом понуда изношења шута, што се плаћа и 50 евра дневно. За девојке највише послова има да раде као хостесе и промотерке. Лепљење декларација је занимљиво и то се ради током целе године, уклапа се с обавезама и током школске године.

Наш саговорник истиче да ова платформа нуди само послове код фирми које су регистроване преко АПР-а:

– Преко наше платформе раде и старији малолетници, и то на пола радног времена, а најчешће их родитељи пријављују.

Када се посматра структура послова који се нуде младима ван Београда, предњаче сезонски послови у пољопривреди. За њих се нуде дневнице од 2.000 до 6.000 динара.

У свим поменутим случајевима није реч о сталним пословима, већ о онима који могу да буду допуна џепарца и кућног буџета током лета.

– Оно што је класичан сезонски посао за младе, а што се њима очито не допада је продаја сладоледа. Деца из Београда то нерадо раде и чешће можете да видите пензионере за фрижидером, а сатнице су као и за све послове минимално 330 динара”, објаснио је Турински.

Ипак, овакве одлуке о раду и намере треба узимати с резервом, јер се њихове жеље и могућности, као и реално стање ствари на терену често не сусрећу ни на пристојној раздаљини. Свакако је похвално када дете покаже иницијативу, али, чини се, треба пажљиво опипати које су дечје намере и мотиви, а неспорно родитељи и те како треба да буду укључени у избор послова, посебно ако дете има између 16 и 18 година.

Психотерапеут Драгана Ивковић уочава да последњих неколико година већ деца у основној школи смишљају како ће да раде и нешто зараде. Тешко јој је да процени да ли је то тренд са Запада, али верује да је добрим делом на то утицао и интернет, односно друштвене мреже. Она примећује да млади теже лакој и брзој заради, што може бити директна последица великог броја младих на „Јутјубу” који својим примером и саветима утичу на њих.

– Данас када су млади махом у виртуелном свету просто се обрадујемо када хоће да изађу напоље, па још и да раде нешто корисно и зараде новац. Они у периоду адолесценције имају неодољиву потребу да изгледају као одрасли, а самим тим и да привређују. Ово треба неговати и стимулисати. Свакако да рад код деце и младих развија одређене врлине. Упознају се с тим шта значи имати обавезу, како изгледа радити и зарадити новац, науче да поштују свој и туђи рад, почињу боље да се организују, развијају свест о раду, заради, развијају савест и емпатију, стичу нове улоге – објашњава за „Магазин” Драгана Ивковић.

Међутим, она упозорава да, иако деца, односно тинејџери и адолесценти, могу у тој тежњи за одрастањем изгледати зрело и савесно, иза ове потребе може да стоји такмичење у поседовању материјалног.

– Постоји бојазан да нашу децу данас на посао регрутују друштвене мреже, које намећу систем материјалних вредности, а не тежња ка врлинама и духовним вредностима”, подсећа наша саговорница наводећи и то да с друге стране постоје и она деца која се данас третирају као размажена и презаштићена.

– Она не излазе на улицу да раде. Њима су родитељи обезбедили све што им је потребно. Ова деца су незаинтересована за било какав посао. А поприлично су незаинтересована и за школу. Родитељи им уместо времена и пажње пружају материјална добра. Ова деца су у ствари занемарена, а не презаштићена – указује психотерапеуткиња.

Ангажман у хуманитарним акцијама

Додаје да ипак већина младих о којима родитељи на адекватан начин брину размишља о идеалима. Они маштају о томе како да помогну другима, како да развијају културу, свест људи, како да се остваре као добри мајстори, научници, лекари, како да истражују. Мотиви ових младих људи су чешће хуманитарне акције или утицај на друштво, једном речју – идеали.

– Идеали и жеља да се мења свет и друштво је карактеристика ове развојне фазе. И када раде, ова деца имају велику жељу да нешто олакшају својим родитељима или помогну некоме у невољи. Њих углавном не можемо да видимо на улици, а ако су радно ангажовани, родитељи су веома упућени у то. Ову децу не можемо да дефинишемо ни као размажену и презаштићену. Родитељи воде рачуна о годинама, али и потребама своје деце и сразмерно их оптерећују обавезама ван школе”, сматра наша саговорница.

Деца од 15 година најчешће налазе послове преко омладинских задруга, организација које не могу да запосле млађе од тог узраста. Они од 15. до 18. додатно морају да имају сагласност родитеља. Задруге повезују децу са законом дозвољеним пословима које могу да обављају лица млађа од 18 година и воде рачуна о тој деци и о послодавцима с којима их спајају.

Замењене улоге

Психотерапеут Драгана Ивковић каже да се у пракси и раду с децом често сретала с младима који обављају улоге које им не припадају по зрелости – чувају млађу браћу и сестре, преузимају улогу родитеља који их кажњавају и васпитавају, кувају, брину о домаћинству, зарађују.

„Ова деца постају одрасли када им време није, а онда када одрасту нису емоционално зрела и спремна за улоге које доносе њихове године. У руралним срединама постоје деца која обављају тешке послове на њиви, возе трактор, раде разне пољопривредне послове и не могу да уче и да се друже, јер су преоптерећена озбиљним физичким радом. У прошлости деца су била злоупотребљавана као јефтина радна снага. Савремено друштво је стало томе на пут. Конвенцијом о правима детета законом је прописана минимална старосна граница за запошљавање, радно време и услови рада. Уређена друштва о томе строго воде рачуна и малолетна деца су радно ангажована у оквиру одређених организација, или у оквиру школе. Код нас је то делимично организовано. Делимично управо због тога што се често деца млађа од 15 година могу срести на раскрсницама како перу шофершајбне или продају различите производе, наводи наша саговорница.

Који ноћни посао је дозвољен малолетницима

Услови за заснивање радног односа с малолетницима прописани су Законом о раду. Радни однос може да започне млађи од 15 година, уз сагласност родитеља. Послови не смеју да угрожавају њихово здравље, морал и образовање. Малолетници не смеју да раде тешке физичке послове, да раде под земљом, под водом или на великој висини, послове који укључују излагање штетном зрачењу или средствима која су отровна, канцерогена или која проузрокују наследна обољења, као ни послове који укључују ризик по здравље због хладноће, топлоте, буке или вибрације. Малолетници не смеју да обављају послове ноћу, осим у области културе, спорта и рекламних делатности. Радно време не сме бити дуже од 35 сати недељно, као ни дуже од 8 сати дневно, наводи се у Закону о раду.

Решење у дуалном образовању

Још један од добрих начина како деца старија од 15 година могу да раде током лета јесте дуално образовање. Неке средње школе имају уговоре с одговарајућим фирмама у којима деца паралелно с наставом обављају и праксу која је често плаћена.

 Нема разлога за журбу

„Нема потребе да деца чији родитељи могу да приуште средње образовање и користи које школовање доноси, у смислу учења језика, стицања знања, дружења, екскурзија, обављају плаћене послове. Биће времена и за то”, сматра Драгана Ивковић.