Заборављене лековите воде Лужнице
Овде је још 1936. отворено јавно купатило и лечилиште у којем се лечило 200 пацијената дневно. Обновљено је после Другог светског рата, а три деценије касније заувек затворено. Извориште је данас затрпано муљем и прекривено шибљем
Мештани шумадијског села Лужнице, на дванаестом километру магистралног пута од Крагујевца ка Тополи и Београду, данас са жаљењем гледају како је пропало некадашње лечилиште које су сви звали „Лужничка бања” и због којих су туристи долазили у овај крај.
Отада су прошле деценије. Купатило је урушено и опљачкано, струја искључена, а извориште затрпано муљем. На ледини је остала само чесма с пијаћом водом. Обале реке Лимовац, која протиче поред некадашњег купатила, еродирале су и поплаве су честе након обилних киша. За собом остављају муљ и ројеве инсеката. Ђубре се баца на све стране, па уместо лечилишта Лужничани сада имају еколошки проблем.
Мештани и људи родом из овог краја, који памте „златне” дане, надају се да би неко поново могао да препозна лековита својства бање и заштити изворишта. Ево и подсећања зашто би то било добро урадити.
Иако није уписана у Регистар бања Републике Србије, извориште крај реке Лимовац у близини села Лужнице, међу мештанима у околини, познато је деценијама као „Лужничка бања”, јер је на локалитету у више наврата, као лечилиште с хидротерапијом, радило и Јавно купатило. Данас је то утрина зарасла у шибље на којој се налази полусрушени објекат.
То је уједно и једини траг о њему. Од места где се, под надзором лекара, лечило и по 200 пацијената дневно, остале су само рушевине, а до изворишта није лако доћи.
Договор власника ливаде и крагујевачког лекара
У лето 1936. године, лужнички домаћин Василије Мирковић косио је у својој ливади поред реке. У трави је наишао на свеже отиске говеђих копита пуних бистре воде јаког, реског мириса. Претпоставио је да је у близини неко извориште, а када је приметио да је једној крави из стада, које је ту напасао, зарасло болесно копито, знао је да се ради о лековитој води. Испричао је то доктору Николајевићу, угледном лекару крагујевачке Опште болнице. Донео му је и флашу воде на анализу, која је потврдила присуство сумпора и разних минерала.
Када је каптирано прво извориште, додатне анализе показале су да је вода погодна за коришћење у медицинске сврхе, за лечење реуматских и неуролошких болести. Касније се испоставило и за лечење стерилитета.
Договор између њих двојице је тада склопљен. Радиће заједно на уређењу купатила и биће партнери у том послу. Радови су потрајали цело лето. У почетку, пацијенти су се купали у прохладној води, по цени од једног тадашњег динара, а потом је, када је купљен котао и вода се догревала, цена купања скочила на три динара, један Василију, власнику ливаде, други др Николајевићу, а трећи раднику који је ложио котао и одржавао купалиште.
Лужничка бања радила је тако од 1936. године до немачке окупације у Другом светском рату. После ослобођења, купатило је поново оспособљено и радило је до 1948. године, када му је санитарна инспекција забранила рад, као многим другим приватним лечилиштима.
Након неколико деценија пропадања, за лековите воде Лужничке бање заинтересовао се пуковник др Ђорђе Хаџић, хирург с ВМА-а. На његову иницијативу, квалитет воде испитивали су стручњаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” и Института за радиолошку заштиту „Др Владимир Карајовић”. Потврђен је њен изузетан минеролошки састав и утврђено да је радиоактивност воде у дозвољеним границама, те да је употребљива за пиће и купање.
Геолошка испитивања потврдила су и присуство вруће воде на већим дубинама, повезујући то са сливом некадашњег језера Собовица, чије су воде отекле у долину реке прелазећи притом преко наслага руда и минерала. На брду изнад изворишта богатог угљем, пронађен је и каптиран и извор квалитетне воде за пиће.
„Док се не створе услови за нешто веће и боље, ми смо се у селу договорили да направимо ново купатило за хидротерапију топлом водом. Могу је користити пацијенти с реуматским обољењима, за рехабилитацију након повреда зглобова и костију, као и пацијенти са неуролошким обољењима – рекао је др Хаџић у интервјуу за „Политику Експрес” 1976.
Други покушај прављења бање
Речено, учињено. На сеоској утрини покрај реке подигнута је барака с ординацијама за лекаре и собама за хидротерапију, постављене су каде за купање и котлови за загревање воде с изворишта. Новац од продатих легата завештаних селу и радну снагу дали су мештани Лужница, а сами су кроз густу храстову шуму око купатила, пробили и прилазни пут. Уложен је велики труд и средства за тадашње прилике, а први пацијенти стигли су у јулу 1976. Поред др Хаџића, познати крагујевачки ортопед др Славољуб Славковић и уролог, др Срећко Ђорђевић, пореклом Лужничани, као и многе њихове колеге, радили су у лечилишту волонтерски, а људи су почели да долазе из целе Југославије, па и иностранства.
„Изашао сам из рата сав повијен, а види ме сад, прав као стрела”, похвалио се тада новинарима Лужничанин Љубомир Ђурђевић.
У околини је почео да се развија и сеоски туризам, у оближњој шуми је изграђено ново насеље. Међутим, након десетак година рада, тадашње општинске и здравствене власти нису прихватиле савет лекара да ова бања постане део Клинике за физикалну терапију КБЦ Крагујевац. Ни град није био спреман да финансира њено уређење. Решењем здравствене инспекције лечилиште је затворено.
Запис старих географа
„Термални извори оба базена Лужничке бање су водоиздашни. Оба имају отоке и када се испразне испуњавају своје базене-резервоаре за десетак сати, преливајући се. Располажу термалном водом у количини довољној за 200 купања дневно. Према температури воде, Лужничке бање су млаке или термалне (15–20 степени Целзијуса). У басену Лимовца то су једини извори признате лековитости. Хипотерме ове бање припадају минералним водама јаких балнеолошких карактеристика и третирају се као вулканске воде са повећаним концентрацијама литијума, рубидијума, цезијума и стронцијума, а гасни састав вода карактерише сумпорводоник.”
Ово су у „Географском годишњаку” бр. 13 објавили наши стари географи, др Михајло Костић и др Драгољуб Милановић. Још су они проценили да је Лужничка бања погодна за бањски и здравствени туризам због своје микроклиме. На надморској висини од 220 метара и окружена густом храстовом шумом, уз повољну влажност и дугим периодима сунчевог зрачења, идеална је за опоравак целог организма.
