Princ na belom konju ipak postoji

Onaj ko kaže da su mladi danas samo obesni, razmaženi, hiroviti, da ne znaju šta će u životu, nezainteresovani, neempatični, taj zasigurno greši. Iako ima i takvih, jer je to obeležje neke nove, takozvane „zed“ generacije, nađu se i zlatni primeri koji opovrgnu ovakve teze i ostave nas zaprepašćene.

Upravo je takav dvadesetogodišnji Aljoša Mirković, rodom iz Niša, koji je srednju školu završio u Beogradu, a ovih dana i prvu godinu na studijama psihologije Unverziteta Konektikat, u američkom gradu Hartford. Godinama je sanjao jedan san - kako da obraduje svoje drugare iz detinjsta, a pre nekoliko dana ga je i ispunio. Dojahao je na belom konju, pravom pravcijatom, u svečanom odelu na proslavu mature svojih drugara u rodnom Nišu, i zbog ovakvog neouobičajenog gesta osvojio srca ne samo prijatelja, devojaka, nastavnika, roditelja, Nišlija, već se priča o ovom urbanom vitezu proširila medijima, brzinom munje... To samo govori u prilog tome da smo ovakvih priča željni... Ali i da pozitivni primeri i maštoviti pojedinci mogu da učine ovaj svet boljim. Sada, čini mi se, možemo biti spokojni jer, ipak, ima i onih kojima možemo bezbrižno prepustiti ovaj svet.

POBEDNIK MATURE

U razgovoru za naš sajt, pitamo mladog Aljošu kako to da na proslavu mature nije došao u nekoj limuzini ili besnim kolima kako to obično rade njegovi vršnjaci?

- Moja dva najbolja drugara iz detinjstva, Đuka i Luka, i ja želeli smo da dekonstuišemo taj mit, da mladi za maturu iznajmljuju skupa kola i da im je fokus na luksuznim stvarima. Stvorili smo jednu novu viziju i verujem da je naš konj bio upečatljiviji od svih kola te večeri – priča nam.

Iako su dugo osmišljavali ovu zajedničku ideju, nikako im nije polazilo za rukom da sve organizuju – i konjičke klubove ili vlasnike koji bi im životinju posudili za ovakvu priliku, i prevoz, ali i događaj na kojem bi se pojavili.  

- Kada se nešto želi, to i nije tako teško. Sada se sve poklopilo. I drago mi je što nam je izneađenje uspelo – zadovoljno kaže Aljoša.

Tvrdi da niko nije znao za njihov plan, pa je utoliko i iznenađenje bilo veće, a jedan otac mu je poručio – da je on pobednik mature!

ZMIJA KAO POKLON ZA PUNOLETSTVO

Od njega saznajemo da on i njegova dva najbolja drugara već imaju običaj da jedni drugima osmišljavaju ovakve slatke nepredviđene stvari. To im je, tvrdi, ritual.

- Za Đukin 18. rođendan sam doveo dečiji hor „Čarolija“ iz Niša koji su mu otpevali pesme koje su za nas nekada bile smešne i zabavne, kao na primer „Poješću sve kolačiće“. A jednoj drugarici smo kupili zmiju za punoletstvo. Luki smo nacrtali grafit na jednom niškom zidu, a ja sam od njih dobio kip, koji podseća na mene, koji jaše zmaja i nosi mač u ruci. Najvažnije nam je da budemo kreativni i da osmislimo uspomene koje će ostati doživotno – sa puno emocija priča ovaj mladi osvešćeni čovek.

Od osmišljavanja duhovitih i zapamtljivih poklona razvili su i mnoge hobije. Počeli su da sviraju različite instrumente, oformili bend, postali su i slikari, ali i stekli nova prijateljstva...

Od njega saznajemo i kakvo je obrazovanje u Americi.

- Posebno mi se sviđa što je školstvo personalizovano i prilagođeno pojedncu, ljudi mogu da studiraju još nešto što ih zanima na istom fakultetu. To je najveća razlika između srpskog i američkog školovanja. Kao drugi smer izabrao sam biznis. I to je ono što mi se najviše dopada. Polako se navikavam, zadovoljan sam.

BIRAM SVOJ PUT

Budući da mu je tata uspešni reditelj dokumentarnih filmova, pitamo ga – da li možda i njega zanima režija i da li će očevim stopama?

- Kada sam bio mlađi, više me je zanimala režija. I sad radim povremeno sa tatom. Ipak, draže mi je da idem nekim svojim putem.

Leti uvek posećuje svoje društvo u Nišu i Beogradu. I tako provodi leto. Devojka mu je u Beogradu, a društvo na jugu domovine. U Srbiji će biti do sredine avgusta. Najteži mu je trenutak kada treba da spakuje kofere i da se vrati... Do nekog novog leta i novog iznenađenja. Čućemo se sa njim i saznati čime će nas Aljoša Mirković iznenaditi dogodine.

On samo želi da uputi pozitivnu poruku i energiju svoji vršnjacima, kaže.

A mi dodajemo – nije sve u besnim kolima, mnogo je više u domišljatosti. Izgleda da prinčevi na belom konju ipak postoje!