Elegantne, a snažne

Evropsko prvenstvo u tekvondou „Beograd 2024”, na kom se na Beogradskom sajmu za medalje nadmetalo 180 takmičara iz 44 zemlje, otvorila je, izgovarajući tekst sa srpskim kolegom, elegantna atraktivna plavuša u plavom odelu, poklonivši se takmičarima i sudijama.

Anastasiju Kutrocju iz Grčke mnogi su pozdravili aplauzom kako zbog dostojanstvenog i gracioznog hoda, tako i zbog toplog osmeha koji je uputila beogradskoj publici. Razgovor na terasi Sajma je odmah prihvatila, a iznenadila nas je priznanjem da ima 46 godina. To je bio povod da sada u miru, nakon zahuktalog prvenstva, porazgovaramo sa njom i drugim takmičarkama. 

„Ne borim se više aktivno. Danas sudim na prvenstvima, a imam i porodicu, ali svi zajedno treniramo i putujemo, imamo i porodični tekvondo klub”, kaže Kutrocja objašnjavajući da je već devet godina međunarodni sudija u ovom sportu.

Grkinja sudija

U ovoj borilačkoj veštini sebe pronalazi već 26 godina:

„Počela sam u Kozaniju, gradiću blizu Soluna. Postala sam nacionalni sudija 2001. godine, a 2015. internacionalni. Sudija je uvek u sredini igre i mora pravično da je kontroliše, više je nego jasno propisano u tekvondou.”

Imaju li takmičarke elegantnog izgleda, ali snažnog udarca vremena za sebe, da li se doteruju kao mnoge žene ili se kao sportistkinje čiji je život na terenu samo brzo spremaju za izlazak? Da li imaju vremena za ljubav i nežnost?

„U tekvondou ima više žena nego muškaraca, što ukazuje na snagu i borbenost ženskog pola koliko god on nežnije izgledao. I jedni i drugi treniramo isto, a to je bar pet do šest sati dnevno. Pred takmičenje imamo dva do tri treninga dnevno. To podrazumeva žrtvu u privatnom planiranju vremena, ali i to da i jedni i drugi ako hoćemo možemo da nađemo vremena za sve. Jer, to je sve do ličnosti, a na njen razvoj ovaj plemeniti sport svakako utiče”, kaže naša sagovornica.

Tome uči i ćerke. Dve tinejdžerke redovno treniraju s njom i ocem trenerom tekvondoa, ali ih uči svakodnevno i tome da „kada žena nešto hoće, ona može sve”.

Smatra da je dokazala da porodica, posao i hobi „uvek mogu da se spoje u zajedničku kreaciju života”.

O tekvondou kaže: „Ovaj sport se zasniva na poštovanju. Sportisti takmičari poštuju sudije, zato se i naklanjaju pre i posle borbe, sudija isto toliko njih. Zna se da najbolji takmičar i treba da pobedi i zato prema njima sudija mora da bude fer i da razvije isto takav fer odnos trenutnih ’neprijatelja’ na terenu. Tekvondo nas uči tome da je sport igra i takmičenje duha, kao i da su van borbe svi jednaki i prijatelji. To je filozofija ovog sporta.”

Da bi naučila stilove i dobro upoznala ovaj sport, putovala je u mnoge zemlje. Prošlog meseca bila je u Santa Domingu, a pre toga u Senegalu. Svakoga meseca negde je veliko tekvondo takmičenje. U zemlji tekvondoa, Južnoj Koreji, bila je više puta...

„Drugačija je to kultura od evropske i zato ako neko želi da dobro upozna duh i pravila ovoga sporta, da nauči originalni tekvondo, treba da otputuje u Južnu Koreju”, poručuje naša sagovornica.

Sport poznat po korišćenju snage i veštine nogu, čiji su udarci odjekivali u velikoj hali Beogradskog sajma, zasniva se na posebnom poštovanju protivnika, slaže se i naša poznata reprezentativka koja je osvojila dve medalje na olimpijskim igrama, srpska šampionka, ali i atraktivna ambasadorka ovog prvenstva Tijana Bogdanović.

Mlade srpske nade

Ponosna je što je nakon godina koje je poklonila ovom sportu ona deo prvog seniorskog prvenstva kod nas i što je s kolegama iz Tekvondo asocijacije Srbije zadobila poverenje Evropske tekvondo unije. Mlade nade kao što su Aleksandra Perišić, ističe s ponosom, nastavljaju tradiciju borbenog sportskog duha naših žena.

Julija Novak i Alisja Krajevska takmičile su se za reprezentaciju Poljske. Ove dve nasmejane vitke devojke iz Varšave, koje smo sreli kako posmatraju Savu s terase, već su desetak godina u ovom sportu. „Borimo se muški u svakom meču. Jako je teško postići i snagu i kondiciju, pa i koncentraciju u ovakvim velikim halama, a još imati i vremena za sve za šta većina naših vršnjaka ima, za učenje i za zabavu. Ali, tekvondo je moj život, treniram svakog dana jer volim sport, i to baš ovaj, lep, a naporan”, kaže nam Julija.

Ponekad devojke treniraju zajedno s momcima iz klubova i reprezentacije i to ih bodri, dodaje Alisa. „Najbolje je što možemo da putujemo, upoznajemo nove drugare, pa i gradove koliko stignemo”, pričaju iskreno naše sagovornice. Jako su srećne što su došle u Beograd. Već prvi pogled na mostove i reku s terase Sajma pozvao ih je da prošetaju čim prođu borbe.