Елегантне, а снажне
Спорт снажног ударца, али здравог и борбеног духа
Европско првенство у теквондоу „Београд 2024”, на ком се на Београдском сајму за медаље надметало 180 такмичара из 44 земље, отворила је, изговарајући текст са српским колегом, елегантна атрактивна плавуша у плавом оделу, поклонивши се такмичарима и судијама.
Анастасију Кутроцју из Грчке многи су поздравили аплаузом како због достојанственог и грациозног хода, тако и због топлог осмеха који је упутила београдској публици. Разговор на тераси Сајма је одмах прихватила, а изненадила нас је признањем да има 46 година. То је био повод да сада у миру, након захукталог првенства, поразговарамо са њом и другим такмичаркама.
„Не борим се више активно. Данас судим на првенствима, а имам и породицу, али сви заједно тренирамо и путујемо, имамо и породични теквондо клуб”, каже Кутроцја објашњавајући да је већ девет година међународни судија у овом спорту.
Гркиња судија
У овој борилачкој вештини себе проналази већ 26 година:
„Почела сам у Козанију, градићу близу Солуна. Постала сам национални судија 2001. године, а 2015. интернационални. Судија је увек у средини игре и мора правично да је контролише, више је него јасно прописано у теквондоу.”
Имају ли такмичарке елегантног изгледа, али снажног ударца времена за себе, да ли се дотерују као многе жене или се као спортисткиње чији је живот на терену само брзо спремају за излазак? Да ли имају времена за љубав и нежност?
„У теквондоу има више жена него мушкараца, што указује на снагу и борбеност женског пола колико год он нежније изгледао. И једни и други тренирамо исто, а то је бар пет до шест сати дневно. Пред такмичење имамо два до три тренинга дневно. То подразумева жртву у приватном планирању времена, али и то да и једни и други ако хоћемо можемо да нађемо времена за све. Јер, то је све до личности, а на њен развој овај племенити спорт свакако утиче”, каже наша саговорница.
Томе учи и ћерке. Две тинејџерке редовно тренирају с њом и оцем тренером теквондоа, али их учи свакодневно и томе да „када жена нешто хоће, она може све”.
Сматра да је доказала да породица, посао и хоби „увек могу да се споје у заједничку креацију живота”.
О теквондоу каже: „Овај спорт се заснива на поштовању. Спортисти такмичари поштују судије, зато се и наклањају пре и после борбе, судија исто толико њих. Зна се да најбољи такмичар и треба да победи и зато према њима судија мора да буде фер и да развије исто такав фер однос тренутних ’непријатеља’ на терену. Теквондо нас учи томе да је спорт игра и такмичење духа, као и да су ван борбе сви једнаки и пријатељи. То је филозофија овог спорта.”
Да би научила стилове и добро упознала овај спорт, путовала је у многе земље. Прошлог месеца била је у Санта Домингу, а пре тога у Сенегалу. Свакога месеца негде је велико теквондо такмичење. У земљи теквондоа, Јужној Кореји, била је више пута...
„Другачија је то култура од европске и зато ако неко жели да добро упозна дух и правила овога спорта, да научи оригинални теквондо, треба да отпутује у Јужну Кореју”, поручује наша саговорница.
Спорт познат по коришћењу снаге и вештине ногу, чији су ударци одјекивали у великој хали Београдског сајма, заснива се на посебном поштовању противника, слаже се и наша позната репрезентативка која је освојила две медаље на олимпијским играма, српска шампионка, али и атрактивна амбасадорка овог првенства Тијана Богдановић.
Младе српске наде
Поносна је што је након година које је поклонила овом спорту она део првог сениорског првенства код нас и што је с колегама из Теквондо асоцијације Србије задобила поверење Европске теквондо уније. Младе наде као што су Александра Перишић, истиче с поносом, настављају традицију борбеног спортског духа наших жена.
Јулија Новак и Алисја Крајевска такмичиле су се за репрезентацију Пољске. Ове две насмејане витке девојке из Варшаве, које смо срели како посматрају Саву с терасе, већ су десетак година у овом спорту. „Боримо се мушки у сваком мечу. Јако је тешко постићи и снагу и кондицију, па и концентрацију у оваквим великим халама, а још имати и времена за све за шта већина наших вршњака има, за учење и за забаву. Али, теквондо је мој живот, тренирам сваког дана јер волим спорт, и то баш овај, леп, а напоран”, каже нам Јулија.
Понекад девојке тренирају заједно с момцима из клубова и репрезентације и то их бодри, додаје Алиса. „Најбоље је што можемо да путујемо, упознајемо нове другаре, па и градове колико стигнемо”, причају искрено наше саговорнице. Јако су срећне што су дошле у Београд. Већ први поглед на мостове и реку с терасе Сајма позвао их је да прошетају чим прођу борбе.
