Nežne pseće oči imaju nameru da nas slome
Nova studija otkriva da su psi posebno evoluirali da imaju ta nevini šteneći pogled da bi povukli blagonaklonost svojih vlasnika
Kada pas gleda velikim, tužnim, psećim očima- znate da nešto želi ili je možda skrivio. Nevini i neodoljivi pogled šteneta je, tvrdi nauka, proizvod pripitomljavanja. I to razotkriva studija koja pretpostavlja da su kučići razvili veoma izražajno lice zbog svoje duge istorije druženja sa ljudima.
Studija iz 2019. je otkrila da domaći psi imaju visoko razvijene mišiće oko očiju u poređenju sa vukovima, što im je omogućilo da naprave širi spektar izraza. Istraživači su zaključili da su se ovi mišići možda razvili kada su psi počeli da žive sa ljudima kako bi mogli da oponašaju naše sopstvene izraze lica kao način da nas ohrabre da brinemo o njima.
„Bili smo radoznali da vidimo, da li je to tačno. Ili ovi mišići postoje i kod drugih veoma društvenih životinja”, kaže Heder Smit, profesor anatomije sa Univerziteta Midvestern u Ilinoisu i prvi autor novog rada, prenosi Live Science.
Njen tim je izvršio detaljnu disekciju na primerku preminulog afričkog divljeg psa koji je donirao zoološki vrt. Istraživači su otkrili da ne samo da afrički divlji psi imaju iste mišiće oka kao i domaći psi, već su ovi mišići jednako razvijeni kao i kod domaćih pasa.
„Dakle, to na neki način razotkriva ideju da su domaći psi jedini koji imaju ovakav izraz i da su evoluirali posebno za nas”, rekla je Smit.
Istraživači veruju da su se ovi očni mišići razvili da pomognu afričkim divljim psima da koordiniraju i komuniciraju dok love u otvorenoj savani. Poput vukova i njihovih domaćih rođaka, afrički divlji psi su veoma društveni, žive u grupama od oko pet do devet jedinki. Njihova izrazito izražajna lica mogu im omogućiti da daju tihe vizuelne signale preko travnate ravni.
„Ova studija potvrđuje da ne samo da su divlji psi veoma društveni, već su mnogi od tih društvenih znakova verovatno povezani sa vizuelnim signalima”, rekao je Adam Hartston-Rouz, komparativni morfolog sa Državnog univerziteta Severne Karoline koji nije bio uključen u novi istraživanja.
Uprkos tome što su takođe živeli u čvrsto povezanim društvenim grupama, mišići lica vukova verovatno nisu evoluirali da budu tako jaki kao oni kod domaćih i afričkih divljih pasa jer se manje oslanjaju na vizuelnu komunikaciju. Vukovi love u različitim pejzažima, uključujući guste šume i planine, gde je veća verovatnoća da će svaki pojedinac biti zaklonjen stenama ili drvećem kada juri plen. Kao rezultat toga, možda su evoluirali da koordiniraju koristeći složenije vokalizacije ili signale mirisa, a ne vizuelne znakove.
