Нежне псеће очи имају намеру да нас сломе
Нова студија открива да су пси посебно еволуирали да имају та невини штенећи поглед да би повукли благонаклоност својих власника
Када пас гледа великим, тужним, псећим очима- знате да нешто жели или је можда скривио. Невини и неодољиви поглед штенета је, тврди наука, производ припитомљавања. И то разоткрива студија која претпоставља да су кучићи развили веома изражајно лице због своје дуге историје дружења са људима.
Студија из 2019. је открила да домаћи пси имају високо развијене мишиће око очију у поређењу са вуковима, што им је омогућило да направе шири спектар израза. Истраживачи су закључили да су се ови мишићи можда развили када су пси почели да живе са људима како би могли да опонашају наше сопствене изразе лица као начин да нас охрабре да бринемо о њима.
„Били смо радознали да видимо, да ли је то тачно. Или ови мишићи постоје и код других веома друштвених животиња”, каже Хедер Смит, професор анатомије са Универзитета Мидвестерн у Илиноису и први аутор новог рада, преноси Live Science.
Њен тим је извршио детаљну дисекцију на примерку преминулог афричког дивљег пса који је донирао зоолошки врт. Истраживачи су открили да не само да афрички дивљи пси имају исте мишиће ока као и домаћи пси, већ су ови мишићи једнако развијени као и код домаћих паса.
„Дакле, то на неки начин разоткрива идеју да су домаћи пси једини који имају овакав израз и да су еволуирали посебно за нас”, рекла је Смит.
Истраживачи верују да су се ови очни мишићи развили да помогну афричким дивљим псима да координирају и комуницирају док лове у отвореној савани. Попут вукова и њихових домаћих рођака, афрички дивљи пси су веома друштвени, живе у групама од око пет до девет јединки. Њихова изразито изражајна лица могу им омогућити да дају тихе визуелне сигнале преко травнате равни.
„Ова студија потврђује да не само да су дивљи пси веома друштвени, већ су многи од тих друштвених знакова вероватно повезани са визуелним сигналима”, рекао је Адам Хартстон-Роуз, компаративни морфолог са Државног универзитета Северне Каролине који није био укључен у нови истраживања.
Упркос томе што су такође живели у чврсто повезаним друштвеним групама, мишићи лица вукова вероватно нису еволуирали да буду тако јаки као они код домаћих и афричких дивљих паса јер се мање ослањају на визуелну комуникацију. Вукови лове у различитим пејзажима, укључујући густе шуме и планине, где је већа вероватноћа да ће сваки појединац бити заклоњен стенама или дрвећем када јури плен. Као резултат тога, можда су еволуирали да координирају користећи сложеније вокализације или сигнале мириса, а не визуелне знакове.
