Dijanina deca
RTS 1 večeras, u 22.00, prikazuje dokumentarni film Slađane Zarić o Dijani Budisavljević, Austrijanki koja je sprovela najveću humanitarnu akciju u Drugom svetskom ratu
Oskar Šindler je spasio hiljadu ljudi, Irena Sendler oko 2.500 ljudi, a Dijana Budisavljević je transportovala oko 7.500 hiljada dece iz logora Jasenovac i popisala 12 hiljada dece u svojoj kartoteci. Ne smemo Dijanu da zaboravimo.
Ovako u razgovoru za naš list kaže Slađana Zarić, autor dokumentarnog filma „Dijanina deca”, koji prikazuje RTS 1, u 22.00. Priče i ličnosti kojima se ona bavi veoma su različite, a ono što je za sve teme zajedničko je da to nisu priče o običnim ljudima i događajima već uvek o onome ili onima koji su obeležili decenije koje su za nama.
– Ono što je Dijana Budisavljević učinila je veliki podvig. Za mene ona je žena-zmaj. Zapravo, njena priča je „slika” ovog regiona čija se istorija često tumači u sklopu dnevne politike. Za kozaračku decu se znalo, ali se dobra dela nisu pripisivala Dijani posle 1945. godine, već komunističkoj partiji. Ime ove hrabre Austrijanke, koja je bila udata za srpskog hirurga Julija Budisavljevića, nije se uopšte spominjalo. S druge strane, u Hrvatskoj se ova akcija spasavanja dece iz Jasenovca danas spominje uz ime Alojza Stepinca, zagrebačkog biskupa koji je podržavao ustaški režim u NDH.
U jednom rukopisu Dijana Budisavljević je zapisala da srpskoj deci u logorima NDH nije imao ko da pomogne, za razliku od jevrejske dece. Ustaše su nevoljno pristaje da decu izvuku iz logora, a transportovanje vozom je trajalo danima. Iz Jasenovca su ih prebacivali u Sisak, Gornju Rijeku, Zagreb, Jastrebarsko... U Sisku je situacija bila gora nego u Jasenovcu. Saznavši u kakvom su stanju deca, ona je organizovala nove transporte. O svakom detetu je vodila evidenciju, to se vidi na fotografijama, transportnim listama. Osim spasavanja života vodila je računa da se očuva identitet dece. Nemcima je bilo bitno da se ne vrši teror nad lokalnim stanovništvom, sve je to zabeleženo u rukopisima, priča naša sagovornica. Zahvaljujući Dijani su neka kozaračka deca svoj identitet otkrila u 40, 50 godini života. Pažljivo je evidentirala koje dete ima beleg, mladež.., na osnovu čega bi bila prepoznata.
– U filmu „Dijanina deca” svedoči jedna baka kojoj je u transportu bio izgubljen broj. Druga da je uspostavila kontakt sa ocem tokom rata. Treća da je po tamnoljubičastoj fleki na licu prepoznao njen ujak... Živim na prostoru gde se, na žalost, često bili ratovi. Mi sopstvenu istoriju ne znamo na pravi način. Ja sam kao tinejdžer učila sasvim drugu istoriju. A, eto, sada je istražujem i ponovo učim...
Slađana Zarić je novinar i urednik u Informativnoj redakciji RTS-a od 2006. Od tada je uradila više dokumentarno-igranih filmova: „Na raskršćima istorije”, „5. oktobar – kako je otišao Milošević”, „Drugarica Jovanka”, „Tuđman, Milošević – dogovoreni rat?”, „Srebrenička polja smrti”, „68 – testiranje revolucije”, „Let u smrt”, „Patrijarh Pavle: Život po jevanđelju”, „Poslednji dan Zorana Đinđića”, „Milunka Savić – heroina Velikog rata”, „Srbija u Velikom ratu”, „Srbi na Krfu”, „Vek odvažnih”, „Zaboravljeni admiral Ernest Trubridž”, „Zločin bez kazne”, „Ratne priče sa Paštrika”…
