Дијанина деца
РТС 1 вечерас, у 22.00, приказује документарни филм Слађане Зарић о Дијани Будисављевић, Аустријанки која је спровела највећу хуманитарну акцију у Другом светском рату
Оскар Шиндлер је спасио хиљаду људи, Ирена Сендлер око 2.500 људи, а Диjана Будисављевић је транспортовала око 7.500 хиљада деце из логора Јасеновац и пописала 12 хиљада деце у својој картотеци. Не смемо Дијану да заборавимо.
Овако у разговору за наш лист каже Слађана Зарић, аутор документарног филма „Дијанина деца”, који приказује РТС 1, у 22.00. Приче и личности којима се она бави веома су различите, а оно што је за све теме заједничко је да то нису приче о обичним људима и догађајима већ увек о ономе или онима који су обележили деценије које су за нама.
– Оно што је Дијана Будисављевић учинила је велики подвиг. За мене она је жена-змај. Заправо, њена прича је „слика” овог региона чија се историја често тумачи у склопу дневне политике. За козарачку децу се знало, али се добра дела нису приписивала Дијани после 1945. године, већ комунистичкој партији. Име ове храбре Аустријанке, која је била удата за српског хирурга Јулија Будисављевића, није се уопште спомињало. С друге стране, у Хрватској се ова акција спасавања деце из Јасеновца данас спомиње уз име Алојза Степинца, загребачког бискупа који је подржавао усташки режим у НДХ.
У једном рукопису Диjана Будисављевић је записала да српској деци у логорима НДХ није имао ко да помогне, за разлику од јеврејске деце. Усташе су невољно пристаје да децу извуку из логора, а транспортовање возом је трајало данима. Из Јасеновца су их пребацивали у Сисак, Горњу Ријeку, Загреб, Јастребарско... У Сиску је ситуација била гора него у Јасеновцу. Сазнавши у каквом су стању деца, она је организовала нове транспорте. О сваком детету је водила евиденцију, то се види на фотографијама, транспортним листама. Осим спасавања живота водила је рачуна да се очува идентитет деце. Немцима је било битно да се не врши терор над локалним становништвом, све је то забележено у рукописима, прича наша саговорница. Захваљујући Дијани су нека козарачка деца свој идентитет открила у 40, 50 години живота. Пажљиво је евидентирала које дете има белег, младеж.., на основу чега би била препозната.
– У филму „Дијанина деца” сведочи једна бака којој је у транспорту био изгубљен број. Друга да је успоставила контакт са оцем током рата. Трећа да је по тамнољубичастој флеки на лицу препознао њен ујак... Живим на простору где се, на жалост, често били ратови. Ми сопствену историју не знамо на прави начин. Ја сам као тинејџер учила сасвим другу историју. А, ето, сада је истражујем и поново учим...
Слађана Зарић је новинар и уредник у Информативној редакцији РТС-а од 2006. Од тада је урадила више документарно-играних филмова: „На раскршћима историје”, „5. октобар – како је отишао Милошевић”, „Другарица Јованка”, „Туђман, Милошевић – договорени рат?”, „Сребреничка поља смрти”, „68 – тестирање револуције”, „Лет у смрт”, „Патријарх Павле: Живот по јеванђељу”, „Последњи дан Зорана Ђинђића”, „Милунка Савић – хероина Великог рата”, „Србија у Великом рату”, „Срби на Крфу”, „Век одважних”, „Заборављени адмирал Ернест Трубриџ”, „Злочин без казне”, „Ратне приче са Паштрика”…
