Kako da izgledate mlađe od svojih vršnjaka
Većina ljudi veruje da izgleda mlađe nego što zaista jeste.
„Ja sigurno ne izgledam kao oni”, pomislimo kad na društvenim mrežama naletimo na fotografiju nekadašnjeg školskog druga.
A onda nas ogledalo tiho demantuje.
„Ne ubijaj glasnika”, kao da šapuće. Krivite nauku.
Istraživanje objavljeno u časopisu Psychology and Aging otkrilo je da 59 procenata odraslih u SAD, starosti od 50 do 80 godina, veruje da izgledaju mlađe od drugih ljudi iste starosti, piše Gardijan.
Posebno su žene sa većim prihodima bile sklonije da kažu da izgledaju svežije od svojih vršnjakinja, dok je svega šest odsto ispitanika mislilo da deluje starije od drugih u svojoj generaciji. Ukratko, većina nas živi u prijatnoj iluziji.
Iako je anketa obuhvatila samo osobe starije od 50 godina, verovatno bi se slični rezultati dobili i među mlađima. Naš mozak ima ugrađene mehanizme odbrane koji nas štite od suočavanja sa prolaznošću. Biološki uzrast često se razlikuje od „subjektivnog uzrasta”, odnosno od toga koliko se osećamo starim. Mnogima u ličnoj karti piše 40, a u glavi su i dalje živahni dvadesetpetogodišnjaci.
„Ja sigurno ne izgledam tako”
Scenario je svima poznat. Pojavi se fotografija sa mature. Devojka u miniću ili momak u širokim farmerkama danas su ozbiljni, sredovečni ljudi.
„Ja sigurno ne izgledam tako”, prva je misao koja nam proleti kroz glavu. A onda shvatimo da vreme ipak radi svoj posao.
I to nije nužno tragedija. Izgledati starije nije strašno, ponekad je čak i oslobađajuće. Sa godinama postajemo manje opterećeni tuđim mišljenjem. Lakše izlazimo iz kuće bez šminke, ne pratimo svaki trend, ne dokazujemo se svakome. Postati pomalo „nevidljiv” u društvu može ponekad da bude neobično prijatan osećaj.
Ali, budimo iskreni: ne dočekujemo svaku novu boru raširenih ruku. U kupatilima se gomilaju serumi i kreme sa retinolom, a nove sede vlasi umeju da izazovu paniku.
Prema studiji iz 2022. godine, više od 80 procenata ljudi između 50 i 80 godina prihvata stereotipe o starosnoj diskriminaciji koji su usmereni upravo na njih. Ejdžizam upijamo još od mladosti, a društvene mreže, prepune influensera koji obećavaju „kožu bez bora” i večnu svežinu, taj pritisak dodatno pojačavaju.
Pozitivan stav za duži život
Dermatolozi u Velikoj Britaniji upozoravaju da deca već sa deset godina traže proizvode protiv starenja. Jedan švedski lanac kozmetičkih proizvoda saopštio je da je između 20 i 40 odsto njegovih kupaca mlađe od 13 godina, dok je jedan od vodećih lanaca apoteka morao da uvede starosna ograničenja za pojedine proizvode jer mogu oštetiti mladu kožu. Opsesija mladošću, očigledno, počinje sve ranije.
Internalizovana starosna diskriminacija, ne pogađa samo samopouzdanje i novčanik, već može da utiče i na zdravlje. Istraživanje je pokazalo da ljudi sa pozitivnijim stavom o starenju žive u proseku sedam i po godina duže od onih koji starost doživljavaju isključivo kao gubitak.
Kako onda da izgledate mlađe od svojih vršnjaka? Možda tako što ćete prihvatiti broj u dokumentima i ne odustati od radoznalosti, kretanja, lične nege i smeha. Možda tako što ćete prestati da se upoređujete sa fotografijama iz mladosti i početi da živite u sadašnjosti.
Jer u klišeu da smo „stari onoliko koliko se osećamo” ima više istine nego što smo spremni da priznamo. A ponekad je upravo taj osećaj, lakoća, vedrina i mir sa sopstvenim godinama, ono što nas zaista podmladi.
