Како да изгледате млађе од својих вршњака
Већина људи верује да изгледа млађе него што заиста јесте.
„Ја сигурно не изгледам као они”, помислимо кад на друштвеним мрежама налетимо на фотографију некадашњег школског друга.
А онда нас огледало тихо демантује.
„Не убијај гласника”, као да шапуће. Кривите науку.
Истраживање објављено у часопису Psychology and Aging открило је да 59 процената одраслих у САД, старости од 50 до 80 година, верује да изгледају млађе од других људи исте старости, пише Гардијан.
Посебно су жене са већим приходима биле склоније да кажу да изгледају свежије од својих вршњакиња, док је свега шест одсто испитаника мислило да делује старије од других у својој генерацији. Укратко, већина нас живи у пријатној илузији.
Иако је анкета обухватила само особе старије од 50 година, вероватно би се слични резултати добили и међу млађима. Наш мозак има уграђене механизме одбране који нас штите од суочавања са пролазношћу. Биолошки узраст често се разликује од „субјективног узраста”, односно од тога колико се осећамо старим. Многима у личној карти пише 40, а у глави су и даље живахни двадесетпетогодишњаци.
„Ја сигурно не изгледам тако”
Сценарио је свима познат. Појави се фотографија са матуре. Девојка у минићу или момак у широким фармеркама данас су озбиљни, средовечни људи.
„Ја сигурно не изгледам тако”, прва је мисао која нам пролети кроз главу. А онда схватимо да време ипак ради свој посао.
И то није нужно трагедија. Изгледати старије није страшно, понекад је чак и ослобађајуће. Са годинама постајемо мање оптерећени туђим мишљењем. Лакше излазимо из куће без шминке, не пратимо сваки тренд, не доказујемо се свакоме. Постати помало „невидљив” у друштву може понекад да буде необично пријатан осећај.
Али, будимо искрени: не дочекујемо сваку нову бору раширених руку. У купатилима се гомилају серуми и креме са ретинолом, а нове седе власи умеју да изазову панику.
Према студији из 2022. године, више од 80 процената људи између 50 и 80 година прихвата стереотипе о старосној дискриминацији који су усмерени управо на њих. Ејџизам упијамо још од младости, а друштвене мреже, препуне инфлуенсера који обећавају „кожу без бора” и вечну свежину, тај притисак додатно појачавају.
Позитиван став за дужи живот
Дерматолози у Великој Британији упозоравају да деца већ са десет година траже производе против старења. Један шведски ланац козметичких производа саопштио је да је између 20 и 40 одсто његових купаца млађе од 13 година, док је један од водећих ланаца апотека морао да уведе старосна ограничења за поједине производе јер могу оштетити младу кожу. Опсесија младошћу, очигледно, почиње све раније.
Интернализована старосна дискриминација, не погађа само самопоуздање и новчаник, већ може да утиче и на здравље. Истраживање је показало да људи са позитивнијим ставом о старењу живе у просеку седам и по година дуже од оних који старост доживљавају искључиво као губитак.
Како онда да изгледате млађе од својих вршњака? Можда тако што ћете прихватити број у документима и не одустати од радозналости, кретања, личне неге и смеха. Можда тако што ћете престати да се упоређујете са фотографијама из младости и почети да живите у садашњости.
Јер у клишеу да смо „стари онолико колико се осећамо” има више истине него што смо спремни да признамо. А понекад је управо тај осећај, лакоћа, ведрина и мир са сопственим годинама, оно што нас заиста подмлади.
