Cirkus u pozorištu
Ova veština dugo se uči i usavršava da bi pokret izgledao estetski lepši, a rizik od povreda bio minimalan, kažu umetnici, plesači iz Adelejda, učesnici Beogradskog festivala igre
Cirkus u pozorištu je cirkus do koga nije lako stići. Ograničeni ste prostorom, a šaljete poruke o ljudskosti i emocijama kroz kretanje u vazduhu „na ivici” , kako kažu Andrej Agastes i Lokland Harper iz akrobatsko-plesne trupe „Gravity and Other Myths” (Gravitacija i ostali mitovi), koja je zbog interesovanja beogradske publike nedavno u danu dva puta izvela komad „Običan prostor”, na Beogradskom festivalu igre.
Oni su i igrači i kreatori komada, jer u grupi ne dele poslove između izvođača i „scenarista”, pričaju. Aktuelni komad koji postoji 10 godina odigrali su 1.080 puta, a izvode ga sedam akrobata i muzičar.
„Radi se o intimnom, za gledaoce 'pazl' komadu, koji razbija tabue i strukturu obične pozorišne predstave. Komad igramo bez posebnih kostima i sami puštamo muziku. Cela predstava može da stane u jedan kombi. Sami i nameštamo rasvetu. Ovo je, zapravo, kao i svaka koju bismo izvodili, predstava o nama samima. Najvažnije je da se tokom nje igramo i prevazilazimo svoje sopstvene granice. Tokom izvođenja osećamo neopisivo zadovoljstvo, pogotovo što svaki put imamo priliku da komad menjamo. Dolaze i novi igrači. Otvorena predstava, koja je neki vid istraživanja, nastupila je već u 37 zemalja”, kaže Andrej.
Kako Lokland dodaje, nije u pitanju samo akrobacija, već i suživot na sceni kojim šalju poruku da u uspešnom ansamblu ili timu moraju uvek i zauvek da vladaju poverenje i prijateljstvo, kakvo njima pomaže da igrajući i izvodeći figure 'na ivici' rizika ne ugroze predstavu, a ni sebe. Naravno, kaže za „Magazin”, akrobatska veština se dugo uči i usavršava da bi pokret izgledao estetski lepši, a rizik od povreda minimalan.
U Australiji postoji čak poseban program „cirkids”, za decu od šest do 18 godina, kojim je u školama omogućeno da vežbaju akrobatiku posle časova. Ova veština i njen program vrlo su popularni u toj zemlji. Nekoliko kompanija se na profesionalan način bavi cirkusom. One važnije su u Brizbejnu i Adelejdu, dok u Melburnu čak postoji i nacionalni institut koji se na profesionalan način bavi cirkusom. Postoji i nacionalna grupa „Cirkus dres” koja gaji nešto tradicionalniji cirkus od ove moderne trupe. Australijska cirkuska scena je i dalje mala u odnosu na evropsku, naročito Francusku, ali generalno i modernija.
„Kada vidite neku našu trupu, jasno je da je reč o australijskoj produkciji. Melburn je uoči pandemije korone bio centar cirkusa, ali evo i sada se stvari polako vraćaju na svoje mesto. Na sceni ništa ne krijemo, jasno se publici prikazuje napor, rizik i umor, ali iznad svega ljubav prema onome što radimo, koja isijava iz predstava.
Počeo sam da vežbam gimnastiku s četiri godine, potom sam pohađao dečji školski akrobatski program. Posle 11 godina prešao sam u nacionalni institut za akrobatiku, kada sam napunio 19 godina, pridružio sam se nacionalnom cirkuskom programu, a posle dve godine ovoj prestižnoj grupi koja postoji od 2009. godine”, ispričao je Lokland koji ima 29 godina za „Magazin”.
Uzbuđen je što je posetio Beograd. Pozdravio nas je žureći u beogradsku diskoteku.
„Mostovi” na glavama
Od izazova australijskih akrobata u predstavi publici je zastajao dah. S devojkama koje im se penju na glave igrači prave „mostove”, tražeći potom od publike da ih gađa plastičnim loptama dok dube na glavi ili hodaju na rukama. Jednu ženu su izveli da s njima leži dok igračica vešto „gazi” po telima na bini, pri čemu su rukama stvarali figure životinja, skačući s ogromne visine...
