Boravak u Banjaluci prilika je i da se obiđe mesto Krupa na Vrbasu, koje zbog očuvane prirode i istorijskog nasleđa predstavlja biser turističke ponude Republike Srpske. Turistička atrakcija ovog kraja postala je zbog slapova na reci, ali i čuvenih starih mlinova koji već više vekova melju brašno od organskih žitarica. Svakako treba posetiti i manastir Krupa s crkvom posvećenom Svetom Iliji, zatim crkvu brvnaru i srednjovekovni grad Greben.

Svakome preporučujemo da prošeta planinskim stazama od izvora Krupe do ušća u Vrbas.

Na izvorištu Krupe

Vijugavim asfaltnim putem, koji se odvaja od magistralnog za Jajce, posle nekoliko kilometara vožnje, stiže se do samog izvora reke.

Vozeći putem naišli smo na meštanku koja stanuje u zaseoku iznad izvorišta. Mršava starica, navikla na pešačenje, rado je prihvatila da je povezemo i usput nam pokaže gde nastaje reka.

„Kuća mi je na brdu, u zaseoku s koga se vidi u nizini izvor i Strikina pećina nad njim. Kažu da je reka nekad izvirala iz nje. Sad se taj izvor izgubio pa nekoliko izvorišta u livadi ispod pećine formira reku”, ispričala nam je.

 U tom zaseoku tokom cele godine samo ona živi.

„Moja deca su otišla u grad, povremeno dolaze, a neke komšije i rođaci su otišli za Srbiju pa ih retko viđam. Svako ide za hlebom. Ja sam ovde navikla i tu mi je lepo. Imam nekoliko kokošaka i jednu kravu. Od mleka sirim sir, da imam šta deci da ponesem kad idem u grad”, ispričala je.

Dovezli smo je do skromne kuće. Iz dvorišta se pruža prelep pogled niz tok Krupe, koja žuri svom ušću u Vrbas, iznad koga se u daljini nadvila planina Tisovac.

Sišli smo u uvalu ispod brda iz koje kreće nekoliko izvora kristalno čistih, smaragdnozelene boje.

Kraj izvora su postavljene klupe i stolovi za izletnike. Iz ruku smo se napili hladne vode s jednog studenca. Na malom ostrvu, gde je glavni izvor obišao stenu, izrasla je stara vrba. Tu zatekosmo dabra kako zubima testeriše stablo da napravi branu na reci.

Reka koju opisujemo pod imenom Krupa, u stvari ima veze s rekom Krkom. Krka ponornica izvire u kraškim uvalama na padinama planine Manjače, gde je zovu Ponor i predstavlja jedinstvenu hidrološko-geomorfološku pojavu. Ona izvire kod sela Podrašnica u opštini Mrkonjić Grad, ponire ispod jugozapadne padine planine, da bi se opet pojavila na ovom mestu pod imenom Krupa.

Avanturu nastavljamo dalje autom pa uskoro dolazimo do glavne atrakcije – slapova na reci oko kojih je formirano vikend-naselje sa stazom za šetnju i obilazak okoline sa sedam vodenica i dva drvena mosta na reci. Jedva da možemo da razgovaramo od zaglušujuće buke vodopada. Tu su vodenice  ušuškane po obodima. Bilo ih je nekada sedam, a sada melju samo dve.

U jednoj zatičemo vodeničara Mladena Rađevića kako otkriva kamen i čisti vodenično kolo od nanosa.

„Ovaj posao radim već osam godina. Zakupio sam vodenicu. Ranije sam radio u ugostiteljstvu, a ovde sam našao smisao života i mir. Zanat sam naučio od starih mlinara. Meljemo žitarice koje nam donose meštani iz okoline. Tako dobijam brašno od raži, ječma, pšenice, crvenog i belog kukuruza osmaka i heljde. Sve je ovde organsko. Ništa se ne prska. I sam sejem stare sorte”, hvali se naš domaćin.

Manastir i grad Greben

Objašnjava kako po samleveno brašno dolaze ljudi iz Banjaluke, Jajca, Mrkonjić Grada... Kupuju ga turisti iz Srbije i inostranstva. Nekima šalje brašno i poštom. Brašno raznih vrsta lepo je upakovano u papirne kese od jednog kilograma.

U malom porodičnom restoranu probali smo i čuvene uštipke od heljde sa sirom i kajmakom iz okoline.

Put smo nastavili ka manastiru i srednjovekovnom gradu Grebenu.

​Fotografije Stanko Kostić