Рај за воденичаре, туристе и даброве
Прелепи слапови, воденице, очувана природа и трагови животињице која може да живи само у чистим рекама на којима прави бране део су лепота које привлаче туристе у Крупу на Врбасу
Боравак у Бањалуци прилика је и да се обиђе место Крупa на Врбасу, које због очуване природе и историјског наслеђа представља бисер туристичке понуде Републике Српске. Туристичка атракција овог краја постала је због слапова на реци, али и чувених старих млинова који већ више векова мељу брашно од органских житарица. Свакако треба посетити и манастир Крупа с црквом посвећеном Светом Илији, затим цркву брвнару и средњовековни град Гребен.
Свакоме препоручујемо да прошета планинским стазама од извора Крупе до ушћа у Врбас.
На изворишту Крупе
Вијугавим асфалтним путем, који се одваја од магистралног за Јајце, после неколико километара вожње, стиже се до самог извора реке.
Возећи путем наишли смо на мештанку која станује у засеоку изнад изворишта. Мршава старица, навикла на пешачење, радо је прихватила да је повеземо и успут нам покаже где настаје река.
„Кућа ми је на брду, у засеоку с кога се види у низини извор и Стрикина пећина над њим. Кажу да је река некад извирала из ње. Сад се тај извор изгубио па неколико изворишта у ливади испод пећине формира реку”, испричала нам је.
У том засеоку током целе године само она живи.
„Моја деца су отишла у град, повремено долазе, а неке комшије и рођаци су отишли за Србију па их ретко виђам. Свако иде за хлебом. Ја сам овде навикла и ту ми је лепо. Имам неколико кокошака и једну краву. Од млека сирим сир, да имам шта деци да понесем кад идем у град”, испричала је.
Довезли смо је до скромне куће. Из дворишта се пружа прелеп поглед низ ток Крупе, која жури свом ушћу у Врбас, изнад кога се у даљини надвила планина Тисовац.
Сишли смо у увалу испод брда из које креће неколико извора кристално чистих, смарагднозелене боје.
Крај извора су постављене клупе и столови за излетнике. Из руку смо се напили хладне воде с једног студенца. На малом острву, где је главни извор обишао стену, израсла је стара врба. Ту затекосмо дабра како зубима тестерише стабло да направи брану на реци.
Река коју описујемо под именом Крупа, у ствари има везе с реком Крком. Крка понорница извире у крашким увалама на падинама планине Мањаче, где је зову Понор и представља јединствену хидролошко-геоморфолошку појаву. Она извире код села Подрашница у општини Мркоњић Град, понире испод југозападне падине планине, да би се опет појавила на овом месту под именом Крупа.
Авантуру настављамо даље аутом па ускоро долазимо до главне атракције – слапова на реци око којих је формирано викенд-насеље са стазом за шетњу и обилазак околине са седам воденица и два дрвена моста на реци. Једва да можемо да разговарамо од заглушујуће буке водопада. Ту су воденице ушушкане по ободима. Било их је некада седам, а сада мељу само две.
У једној затичемо воденичара Младена Рађевића како открива камен и чисти воденично коло од наноса.
„Овај посао радим већ осам година. Закупио сам воденицу. Раније сам радио у угоститељству, а овде сам нашао смисао живота и мир. Занат сам научио од старих млинара. Мељемо житарице које нам доносе мештани из околине. Тако добијам брашно од ражи, јечма, пшенице, црвеног и белог кукуруза осмака и хељде. Све је овде органско. Ништа се не прска. И сам сејем старе сорте”, хвали се наш домаћин.
Манастир и град Гребен
Објашњава како по самлевено брашно долазе људи из Бањалуке, Јајца, Мркоњић Града... Купују га туристи из Србије и иностранства. Некима шаље брашно и поштом. Брашно разних врста лепо је упаковано у папирне кесе од једног килограма.
У малом породичном ресторану пробали смо и чувене уштипке од хељде са сиром и кајмаком из околине.
Пут смо наставили ка манастиру и средњовековном граду Гребену.
Фотографије Станко Костић
