Za pet minuta slave
Na Monmartru umetnici danas slikaju brze portrete i sanjaju da budu Pikaso. Nekada je ovde bilo selo s vetrenjačama i mesto nedeljnih izlazaka Parižana
Monmartr je oduvek bio jedan od najzanimljivijih delova Pariza. Kvart bogate istorije, neverovatnih kontrasta. Do 19. veka bio je tu rudnik gipsa.
Vekovima je bio selo, sa sokacima i baštama punim cveća i povrća, vinogradima, s kravama i konjima, žitnim poljima, na kojim su seljaci izgradili vetrenjače za mlevenje žita. Kažu da ih je bilo više od dvadeset, ali su vetrenjače nestale zajedno s vinogradima, kada je industrijalizacija stigla i u ovaj deo sveta.
Suvenir ili selfi
Danas je na Monmartru živo, kao u košnici, ljudi prolaze, tesno je, guraju se. Stotine jezika zuje i žubore. Tu je i redovni svirač na akordeonu s crnom mačkom i šeširom u koji oduševljeni ubacuju pokoji evro. Jedni bi da sednu, popiju neko piće i naprave obavezni selfi, drugi da uživaju u toj neverovatnoj lepoti, treći da suvenirom ovekoveče boravak. Oni što slikaju nestrpljivo čekaju pet minuta svoje slave, da budu Pikaso ili bar Renoar, slikajući brze portrete ili prodajući već gotova remek-dela.
Za varošane, Parižane, bilo je to mesto nedeljnih izleta, šetnji i zabava, za umetnike mesto neiscrpne inspiracije, boemskog života i slikarskih ateljea. Tek 1860. godine Monmartr zvanično je pridodat 18. pariskom arondismanu. Od tada je promenio izgled, a tome je doprinela i izgradnja Crkve Sakr ker. U Monmartru se nastanjuju umetnici, otvaraju kabarei i kafei.
Na to doba danas podseća samo zdanje kabarea „Mulen ruž” i restoran „Mulen de la Galet”.
Nedaleko od „Mulen ruža” je prolaz do kuće u kojoj je jedno vreme živeo Žak Prever. Nekoliko puta sam na sve načine pokušavala da se domognem unutrašnjosti ove pesničke rezidencije, bilo je uzalud. Stoji samo ploča koja svedoči o tome.
Tražim „najšarmantniji muzej Pariza”, Muzej Monmartra i baštu s kafeom „Renoar”, koji se nalaze tu iza ćoška, u Ulici Korto br. 12. Zgrade stare tri veka nekad su bile hoteli, spolja obične, unutra je u suterenu izložba dokumenata, starih fotografija i slika koje govore o slavnoj prošlosti Brežuljka Monmartr. Na prvom spratu ovoga starog zdanja je stan i atelje slikarke Suzan Valadon (1865–1938) i njenog sina Morisa Utrila (1883–1955).
Majka i sin slikari
Suzan Valadon je prvo pozirala slavnim slikarima Renoaru, Tuluz-Lotreku, Degi, a na njihov nagovor počela je i sama da slika i u tome je bila uspešna. Ali sin Moris Utrilo ju je nadmašio, uprkos psihičkim problemima udruženim s alkoholizmom.
Vrtovi Renoar obnovljeni su prema Renoarovim slikama, s divnim pogledom na Pariz. Bogati cvećem i različitim drvećem, klupe i senik stvaraju atmosferu topline. S bočne strane pruža se pogled na vinograd koji postoji još od srednjeg veka, obnovljen 1933. godine.
