Stepenasti hram drevne civilizacije

Na jugozapadu Irana, u zemljano-peščanoj pustinji nadomak drevne Suse, najstarije prestonice dinastije Ahemenida (700. godina pre nove ere – 331. godina nove ere) i naftnih polja Persijskog zaliva, u neposrednoj blizini Iraka i Kuvajta uzdiže se veličanstveni Čoga Zanbil (ili Dur Untaš), najočuvaniji stepenasti mesopotamski hram na svetu.

Sazidan pre oko 3.500 godina kao projekat drevnog elamitskog kralja Untaš-Napiriše, zigurat je prvi put primećen iz malog aviona koji je 1935. godine, za potrebe Britansko-iranske naftne kompanije (preteča kompanije Britiš Petroleum), nadletao region u izviđanju i potrazi za budućim, novim bušotinama. Suviše pravilan kvadratni oblik koji se iz vazduha nazirao ispod slojeva zemlje i peska izazvao je sumnju i otkrio hram od cigle koja kao da je tek nedavno izašla iz zemljane peći.

Cigla kao građevinski materijal izmišljena je u drevnoj Mesopotamiji. U početku, blato na obalama Tigra i Eufrata bilo je stavljano u drvene kalupe u obličju cigle i sušeno na suncu. Kasnije, ustanovljeno je da je cigla dugovečnija ukoliko se ispeče u pećima u kojim se pekao hleb. Zanimljivo je da su Iran, zemlje Bliskog istoka i centralne Azije i danas mesta s najviše građevina u fasadnoj cigli na svetu.

Zigurat Čoga Zanbil uništio je asirski kralj Ašurbanipal, 640. godine pre nove ere, kada je osvojio ove delove Persije. Nakon iskopavanja i obimne rekonstrukcije, zigurat je 1979. godine postao prvi zaštićeni spomenik kulture Irana na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Kasnije su u Persiji otkrivena još tri mesopotamska hrama (od čega dva u veoma lošem stanju), dok se svi ostali zigurati nalaze se u susednom Iraku. Reč „drevni” na ovim prostorima prilično često dobija na svom punom značaju. Neke države,  poput Irana, imaju tu istorijsku sreću da leže na samom izvoru ljudskih civilizacija.

https://umetnostputovanja.rs/