Степенасти храм древне цивилизације

На југозападу Ирана, у земљано-пешчаној пустињи надомак древне Сусе, најстарије престонице династије Ахеменида (700. година пре нове ере – 331. година нове ере) и нафтних поља Персијског залива, у непосредној близини Ирака и Кувајта уздиже се величанствени Чога Занбил (или Дур Унташ), најочуванији степенасти месопотамски храм на свету.

Сазидан пре око 3.500 година као пројекат древног еламитског краља Унташ-Напирише, зигурат је први пут примећен из малог авиона који је 1935. године, за потребе Британско-иранске нафтне компаније (претеча компаније Бритиш Петролеум), надлетао регион у извиђању и потрази за будућим, новим бушотинама. Сувише правилан квадратни облик који се из ваздуха назирао испод слојева земље и песка изазвао је сумњу и открио храм од цигле која као да је тек недавно изашла из земљане пећи.

Цигла као грађевински материјал измишљена је у древној Месопотамији. У почетку, блато на обалама Тигра и Еуфрата било је стављано у дрвене калупе у обличју цигле и сушено на сунцу. Касније, установљено је да је цигла дуговечнија уколико се испече у пећима у којим се пекао хлеб. Занимљиво је да су Иран, земље Блиског истока и централне Азије и данас места с највише грађевина у фасадној цигли на свету.

Зигурат Чога Занбил уништио је асирски краљ Ашурбанипал, 640. године пре нове ере, када је освојио ове делове Персије. Након ископавања и обимне реконструкције, зигурат је 1979. године постао први заштићени споменик културе Ирана на Унесковој листи светске културне баштине. Касније су у Персији откривена још три месопотамска храма (од чега два у веома лошем стању), док се сви остали зигурати налазе се у суседном Ираку. Реч „древни” на овим просторима прилично често добија на свом пуном значају. Неке државе,  попут Ирана, имају ту историјску срећу да леже на самом извору људских цивилизација.

https://umetnostputovanja.rs/