Glavobolja trudnice razlog za brigu

Visok krvni pritisak kod trudnica postaje sve veći zdravstveni problem ne samo budućih mama u Srbiji,  nego i u celom svetu. To je najčešći uzrok komplikacija tokom trudnoće, ali i u kasnijem životnom dobu: svaka žena koja je imala problem s hipertenzijom u trudnoći, čak dva do četiri puta je u većem riziku da to postane njena dijagnoza za ceo život.

Problem hipertenzije u trudnoći zato je bila jedna od važnih tema ovogodišnjeg simpozijuma „Škola hipertenzije”, a predavanje o tome održao je dr Nenad Radivojević, internista-kardiolog u Centru za hipertenziju Kliničkog centra Srbije.

 Prva sumnja

Kako trudnica može posumnjati da ima povišen krvni pritisak zato je bilo prvo pitanje ovom kardiologu.

– Glavni simptom je glavobolja. Pogrešno je za glavobolju olako okriviti stres ili neispavanost, vrlo često to može da bude simptom povišenog krvnog pritiska, znak koji mnogi zanemaruju. Podjednako je opasno i pogrešno na izmerene vrednosti od 140/90 mmHg i više od toga odmahnuti rukom i reći da se žena uplašila lekara ili prejela, zamorila... Jedanput „uhvaćena” zabeležena hipertenzija u trudnoći zahteva češće praćenje vrednosti pritiska, bilo da se on meri u kućnim uslovima ili u ambulanti – objasnio je za „Magazin” dr Radivojević.

 On dalje objašnjava da je moguće da se visok pritisak pojavi prvi put tokom trudnoće, ali postoje i žene koje ulaze u trudnoću s dijagnozom hipertenzije od ranije. Mnogim budućim mamama dogodi se da se izmeri visok pritisak prvi put tokom trudnoće i da se i ne zna da li je već prethodno postojao ili je novonastali, pa se ponovo meri i dalje ispituje.

Hipertenzijom se smatraju sve izmerene vrednosti od 140 sa 90 milimetara živinog stuba i sve više od toga.

– I nema nikakvog „opraštanja” i popuštanja pred tom činjenicom samo zato što su trudnice obično mlađe žene, iako se pomerila starosna granica kada se žene odlučuju za materinstvo. Naprotiv, kod trudnice se očekuje da budu niže vrednosti krvnog pritiska, pa lekara treba da zabrinu već i granične vrednosti, recimo 130 ili 135 sa 90 mmHg – upozorio je dr Radivojević.

Da bi se postavila dijagnoza, naravno, potrebna su dva merenja s razmakom od šest ili više sati u nekoliko dana. Onda sledi i nošenje holter aparata za krvni pritisak, odnosno potrebno je uraditi takozvani ambulatorni monitoring za nezavisno merenje i dobijanje najpreciznijih podataka.

– Pritisak se trudnici uvek meri u sedećem položaju, ruka treba da bude u nivou srca, a manžetna mora da bude odgovarajuće veličine. Ambulatorni monitoring, odnosno holter treba koristiti kad god je to moguće –  podsetio je dr Radivojević.

On procenjuje i da trudnice, čak i u Beogradu, ne nose holter aparat u broju koji je potreban i ne prolaze detaljne preglede, jer ima mnogo neotkrivenih slučajeva hipertenzije, koji se najčešće otkriju pred sam porođaj.

 – I odjednom je pred lekarom trudnica s pritiskom višim od 160 mmHg. Malo je verovatno da je to novonastala hipertenzija, nego pre će biti da ranije nije prepoznata ili da je bila zanemarena. Najčešća rečenica trudnice je da nije imala nikakvih tegoba, da se nikome od lekara nije javljala ili da je dobro do tada funkcionisala, a onda kreću i po život opasne komplikacije i za majku i za bebu – upozorava naš sagovornik.

Duga je lista mogućih komplikacija: najozbiljnije komplikacije kod majke su moždani udar, spontani pobačaj, srčana insuficijencija, bubrežna slabost. Kod bebe se komplikacije ispoljavaju kao zastoj u rastu, prevremeni porođaj, mala težina na rođenju....

– Ako su vrednosti više od 140 sa 80 mmHg, nema čekanja i očekivanja da će se nefarmakološkim merama – s više fizičke aktivnosti ili dijetom – sniziti pritisak. Kada su vrednosti izmerenog pritiska granične, još ima prostora da se trudnici kaže da povede računa o redovnoj fizičkoj aktivnosti. U trudnoći nema izbacivanja soli, samo se ženi skreće pažnja da ne dosoljava hranu – kaže dr Radivojević.

Obično prvi hipertenziju uoče ginekolozi koji obavezno trudnici mere i pritisak. Dalje pacijentkinju usmeravaju internistima i kardiolozima, koji će odlučiti koje lekove, u kojim dozama i kada dati trudnici.

 – Nikada i nikako nijedan lek za pritisak trudnica ne sme da uzima na svoju ruku, jer se štetni efekti ovde računaju dvostruko: i za nju i za plod. Prvih 16 nedelja, kada se formira plod, svaki lek je potencijalno opasan, čak i oni koji su dozvoljeni. Zato se lekaru prepušta da proceni potencijalnu štetu i korist. Postoje lekovi koji su u upotrebi duže od 30 godina za hipertenziju kod trudnica koji su efikasni i bezbedni, ali uvek postoji potreba da se razmotri davanje terapije. Može se dogoditi da u početku visok pritisak „lažno” padne na početku drugog trimestra, ali to ne znači da je hipertenzija izlečena. Samo je tada potrebno opreznije praćenje i odluka o terapiji – kaže naš sagovornik.

Opasna preeklampsija

Preeklampsija je životno ugrožavajuća komplikacija koja se javlja u trudnoći upravo zbog visokog pritiska. Dr Radivojević je naglasio da bol u trbuhu, koji bi eventualno ukazao na opasnost, uopšte ne mora da se pojavi, ali da zato promene mentalnog statusa i glavobolje treba da budu razlog za zabrinutost. Pod visokim rizikom su žene koje su već imale preeklampsiju u prethodnim trudnoćama. Lekovi za asistiranu oplodnju takođe podižu pritisak. Umereni rizik postoji i kod starijih prvorotki, kod žena u četrdesetim, kod gojaznih trudnica, kao i kad je period između dve trudnoće duži od 10 godina.

Svaka četvrta trudnica koja u trudnoću ulazi već s dijagnozom hipertenzije potencijalno će imati preeklampsiju. Među trudnicama koje visok pritisak dobiju u toku trudnoće, 15 odsto će dobiti preeklamspiju.

– I to je razlog zašto ne treba puštati pritisak da se „reši” sam, jer se to neće dogoditi! Ni trudnica sa samo 25 godina ne može da računa da u trudnoći neće imati povišeni krvni pritisak. S većom verovatnoćom hipertenzija će se pojaviti kod starijih trudnica, ali i ne dolazi u obzir da se pritisak ne meri nekoj trudnici samo zato što je mlađa – apelovao je dr Radivojević.

Ključna je prevencija

– Ne postoji razlog da trudnica koja je zdrava samo sedi ili leži. Ključna stvar je u prevenciji, ali se ona ne radi kada žena ostane u drugom stanju, već pre toga. Na genetiku, godine starosti ili nepovoljne životne okolnosti ne može da se utiče, ali možemo da promenimo štetne navike – lošu ishranu, odsustvo svake fizičke aktivnosti. Fizička aktivnost je glavna mera prevencije. Tokom trudnoće se ne može izbaciti so, ali se trudnici može savetovati da ne dosoljava hranu – kaže dr Radivojević.