Kad pingvini, slonovi i vidre prošetaju metropolom
Trodelna serija „Gradovi: novo stanište za divlje životinje” otkriva izuzetne načine na koje se životinje svih oblika i veličina prilagođavaju za život u urbanoj sredini
Više od polovine svetske populacije ljudi živi u gradovima. I tu nismo sami. Zapanjujući broj životinja takođe nazivaju gradove svojim domom. Koje su to životinje i kako su se one prilagodile životu u gradskoj sredini otkriva trodelna dokumentarna serija „Gradovi: novo stanište za divlje životinje” koju kablosvki kanal Vijasat nejčer emituje subotom u 13.50.
Povlašćeni makakiji
Za dugorepe makakije koji žive u blizini hrama Prang Sem Jot u Lopburiju na Tajlandu, život je lak. Tretiraju ih kao članove kraljevske porodice i hrane ih svakog dana, ali nisu svi makakiji te sreće: takozvana „mafijaška četa” mora da krade sebi hranu, a kada živite na ulici, tajming je najvažniji.
Oni znaju gde da traže hranu – od pijaca do semafora gde se kamioni koji isporučuju povrće zaustavljaju na nekoliko sekundi – ali moraju da budu brzi. Mafijaške čete su uvek u pokretu istražujući komšiluk kako bi pronašle nove mogućnosti kada neki od njihovih izvora presuše ili ljudi postanu svesniji njihovih postupaka. Srećom, oni znaju najbolja mesta za život, hranu i piće, tako da nije da samo preživljavaju u gradu, već i napreduju.
Ješni njujorški mrav
Sa više od 8 miliona ljudi koji žive u Njujorku, ovo je najgladniji grad u Americi, ali i jedan od najrasipnijih. Njujorčani bacaju preko milion tona hrane svake godine, ali za jedno malo stvorenje koje živi pod našim nogama, bačena hrana je prilika.
Betonski mrav je jedan od najstarijih urbanih stanovnika, ali zbog slabog vida moraju da se oslone na svoje antene da bi pronašli obrok u roku od nekoliko sekundi nakon što padne na zemlju. A mravi pružaju sjajnu uslugu Njujorku tako što uklanjaju bačenu hranu sa ulica. Oni pojedu približno 60.000 hotdogova godišnje samo na Brodveju.
Pingvini na poslovnom putovanju
Više od pola milijarde ljudi širom sveta putuje u gradove zbog posla, a postoje i životinje koje to rade. Na primer, afrički pingvini imaju tendenciju da se gnezde u velikim gradovima – kao što su dvorišta u Kejptaunu.
Populacija afričkih pingvina brzo opada i smanjila se za 80 procenata u poslednjih 50 godina zbog nestašice hrane, zagađenja i uništavanja staništa. Pa su morali da pronađu privremena utočišta i u gradovima, gde metež drži predatore podalje. Dok ženka pingvina čuva gnezdo, njen partner putuje do posla – ide do more da hvata ribu.
Međutim, pronalaženje puta nazad do gnezda nije lak zadatak. Moraju da se suoče sa neprijateljem koji je potencijalno opasniji od ajkula u moru: automobilima. Jedini put nazad do gnezda za pingvine je preko puteva i trotoara i često ih udare u špicu. I zbog užurbanih ulica, oni često izgube put do kuće – ali moraju da ga pronađu jer su afrički pingvini monogamni: doživotna veza između ženki i mužjaka pingvina je neraskidiva.
Gradovi mogu da obezbede sklonište, hranu i dobra mesta za pravljenje gnezda, ali mogu biti opasni kao i divljina. Pa tako suparništvo između slonova i ljudi na Šri Lanki često ima za posledicu sukobe sa smrtnim ishodom. O tome će govoriti treća epizoda ovog serijala, koja je na programu u subotu, 25. novembra u 13.50.
Ipak, životinje imaju tendenciju da se prilagode da žive u najvećim i najprometnijim metropolama uprkos svim rizicima, odustajući od svog prirodnog staništa.
