Кад пингвини, слонови и видре прошетају метрополом
Троделна серија „Градови: ново станиште за дивље животиње” открива изузетне начине на које се животиње свих облика и величина прилагођавају за живот у урбаној средини
Више од половине светске популације људи живи у градовима. И ту нисмо сами. Запањујући број животиња такође називају градове својим домом. Које су то животиње и како су се оне прилагодиле животу у градској средини открива троделна документарна серија „Градови: ново станиште за дивље животиње” коју каблосвки канал Вијасат нејчер емитује суботом у 13.50.
Повлашћени макакији
За дугорепе макакије који живе у близини храма Пранг Сем Јот у Лопбурију на Тајланду, живот је лак. Третирају их као чланове краљевске породице и хране их сваког дана, али нису сви макакији те среће: такозвана „мафијашка чета” мора да краде себи храну, а када живите на улици, тајминг је најважнији.
Они знају где да траже храну – од пијаца до семафора где се камиони који испоручују поврће заустављају на неколико секунди – али морају да буду брзи. Мафијашке чете су увек у покрету истражујући комшилук како би пронашле нове могућности када неки од њихових извора пресуше или људи постану свеснији њихових поступака. Срећом, они знају најбоља места за живот, храну и пиће, тако да није да само преживљавају у граду, већ и напредују.
Јешни њујоршки мрав
Са више од 8 милиона људи који живе у Њујорку, ово је најгладнији град у Америци, али и један од најрасипнијих. Њујорчани бацају преко милион тона хране сваке године, али за једно мало створење које живи под нашим ногама, бачена храна је прилика.
Бетонски мрав је један од најстаријих урбаних становника, али због слабог вида морају да се ослоне на своје антене да би пронашли оброк у року од неколико секунди након што падне на земљу. А мрави пружају сјајну услугу Њујорку тако што уклањају бачену храну са улица. Они поједу приближно 60.000 хотдогова годишње само на Бродвеју.
Пингвини на пословном путовању
Више од пола милијарде људи широм света путује у градове због посла, а постоје и животиње које то раде. На пример, афрички пингвини имају тенденцију да се гнезде у великим градовима – као што су дворишта у Кејптауну.
Популација афричких пингвина брзо опада и смањила се за 80 процената у последњих 50 година због несташице хране, загађења и уништавања станишта. Па су морали да пронађу привремена уточишта и у градовима, где метеж држи предаторе подаље. Док женка пингвина чува гнездо, њен партнер путује до посла – иде до море да хвата рибу.
Међутим, проналажење пута назад до гнезда није лак задатак. Морају да се суоче са непријатељем који је потенцијално опаснији од ајкула у мору: аутомобилима. Једини пут назад до гнезда за пингвине је преко путева и тротоара и често их ударе у шпицу. И због ужурбаних улица, они често изгубе пут до куће – али морају да га пронађу јер су афрички пингвини моногамни: доживотна веза између женки и мужјака пингвина је нераскидива.
Градови могу да обезбеде склониште, храну и добра места за прављење гнезда, али могу бити опасни као и дивљина. Па тако супарништво између слонова и људи на Шри Ланки често има за последицу сукобе са смртним исходом. О томе ће говорити трећа епизода овог серијала, која је на програму у суботу, 25. новембра у 13.50.
Ипак, животиње имају тенденцију да се прилагоде да живе у највећим и најпрометнијим метрополама упркос свим ризицима, одустајући од свог природног станишта.
