Tragični životi Pikasovih žena
Žene su u životu Pabla Pikasa na različite načine bile inspiracija i njihov uticaj se može videti u celokupnom njegovom opusu. Vodi se, međutim, debata o njegovom odnosu prema ženskom polu i navodnoj mizoginiji, jer mnogi tvrde da je uništio sve žene sa kojima je bio.
„On ih je potčinio svojoj animalnoj seksualnosti, pripitomio ih, opčinio, progutao, zdrobio ih i bacio na svoja platna. Nakon što je mnogo noći proveo izvlačeći iz njih esenciju, kada bi ih sasvim uništio, on bi ih odbacio“, opisala je u svojoj knjizi Pikasov odnos prema ženama njegova unuka Marina.
Analitičari umetnosti, poput Šenon Li iz časopisa Artspejs, veruju da je Pikasov odnos prema ženama vidljiv u njegovim delima:
„Njegovo kompletno stvaralaštvo može se kategorizovati u sedam različitih stilova, od kojih je svaki posledica njegovog odnosa sa sedam najvažnijih žena u njegovom životu. Svakoj od tih žena, za koje je tvrdio da ih voli, život je učinio izuzetno mizernim“.
Sam Pikaso je sebe na sopstvenim delima predstavljao kao lik mitskog Minotaura, čije muze su bile žrtve njegove bestijalne agresije.
„Iskreno, prilično je teško saosećati sa osobom koja crta mitološke verzije sebe kao zveri, koja doslovno napastvuje žene u bezbroj prilika“, piše Li u tekstu objavljenom u Artspejsu.
Fernanda, Olga, Mari-Terez
Jedna od Pikasovih najranijih muza bila je Fernanda Olivije, francuska umetnica i model. Fernanda je bila prva prava i velika Pikasova ljubav. Ona je bila predmet mnogih njegovih dela, uključujući „Glava žene” i „Gola, sedeća”.
Tokom 1906, sa njom je boravio u španskom selu Gosol, gde je naslikao više od 60 Fernandinih portreta, u kojima kombinuje njen senzualni izgled i tradicionalnu kubističku arhitekturu sela. Tada je nastala i njegova najuticajnija slika 20. veka – Gospođice iz Avinjona, a kao model za jednu od gospođica sa slike poslužila je upravo Fernanda.
Nakon što se njihova veza završila, Pikaso se okrenuo drugim ženama, između ostalih i Fernandinoj bliskoj prijateljici Evi Guel, koje su ga inspirisale na različite načine.
Jedna od tih žena bila je i Olga Hohlova, ruska balerina koju je Pikaso upoznao 1917. godine. Venčali su se 1918. godine i imali su zajedno sina Paula. Njihov odnos je bio turbulentan. Hohlova je patila od depresije zbog Pikasovih nebrojenih ljubavnih afera i na kraju umrla od raka 1955. godine.
Jedna od Pikasovih sledećih muza bila je Mari-Terez Valter, mlada žena koju je upoznao kada je imala samo 17 godina. Postala je predmet mnogih njegovih dela, uključujući „San” i „Gola, zeleno lišće i poprsje”.
Valterova je rodila Pikasovu kćer Maju 1935. godine. Ona se obesila četiri godine nakon Pikasove smrti.
Dora Mar
Jedna od najpoznatijih ljubavnica i muza slavnog španskog slikara bila je Dora Mar. Rođena kao Anrijet Teodora Marković, bila je francuska slikarka, fotograf i pesnik. Bila je ćerka poznatog hrvatskog arhitekte Josipa Markovića iz Siska, koji je izgradio čitave kvartove po Buenos Airesu. Arhitekta Marković se oženio Francuskinjom Lujzom Isevoazan, a Dora je živela na relaciji Argentina - Francuska. Fotografisala je modu, siromaštvo, rat i - Pikasove radove. Pod njegovim uticajem, slikala je u nadrealističkom stilu.
Upoznala je Pikasa 1936. godine na snimanju filma u Parizu, gde je radila kao filmski fotograf, kada je imala 29 godina. Govorila je španski i delila Pikasove političke stavove. Postali su ljubavnici, iako je on već imao vezu sa Mari-Terez Valter.
Dora Mar je bila Pikasova pratilja tokom stvaranja njegovog čuvenog dela „Gernika”, slike velikog formata koja prikazuje strahote bombardovanja ovog baskijskog grada tokom Španskog građanskog rata. Dora je dokumentovala proces nastanka slike fotografijama i pomagala mu u izboru boja i elemenata.
Sa Pikasom je provela oko devet godina, ali je njihova veza vremenom postajala sve teža i konfliktnija. Pikaso ju je često vređao, ponižavao i varao sa drugim ženama. Ona je patila od depresije i anksioznosti. Konačno su se rastali 1945. godine.
Fransoaz Žilo
Slikar je započeo vezu sa Fransoaz Žilo, umetnicom i spisateljicom u proleće ratne 1943. u jednom pariskom bistrou. Imala je 21 godinu i bila je deo pariske umetničke boemije.
Pikaso je tada imao 61 godinu i već je bio ikona.
Kada ga je upoznala, Žilo je znala ono o čemu je pričao ceo Pariz, da on već ima javnu i veoma burnu vezu sa slikarkom i fotografkinjom Dorom Mar, da mu stalne ljubomorne scene pravi zakonita žena, ruska balerina Olga Hohlova, a da je sve to začinjeno njegovim nebrojenim avanturama.
Iako nije imala nameru, Fransoaz je ipak upala u taj ljubavni bermudski trougao. Žilo je kasnije napisala knjigu „Život s Pikasom”.
Na dugačkom spisku žena koje su prošle kroz život velikog slikara i jednog od najvećih zavodnika 20. veka, Žilo se izdvaja po tome što nije dozvolila da je sprži narcisizam muškog slikarskog genija.
I danas je kultna fotografija iz vremena kada je bila Pikasova muza, na kojoj je on štiti i zaklanja velikim suncobranom na plaži južne Francuske, ali Fransoaz se posle deset godina veze i dvoje dece, ipak osmelila da iskorači iz tog zaklona. Ona je jedina žena koja je napustila slavnog umetnika.
Žaklin Rok
Pikasova poslednja muza bila je Žaklin Rok, koju je upoznao 1950-ih godina. U 81. godini, Pikaso se ponovo oženio, a Žaklin je bila čak 46 godina mlađa od njega. Živeli su zajedno sve do njegove smrti 1973. godine, u Muženu blizu Kana.
Pikaso je preminuo dok je sa suprugom zabavljao goste na večeri. Ona je 13 godina nakon toga, izvršila samoubistvo.
