Трагични животи Пикасових жена
Жене су у животу Пабла Пикаса на различите начине биле инспирација и њихов утицај се може видети у целокупном његовом опусу. Води се, међутим, дебата о његовом односу према женском полу и наводној мизогинији, јер многи тврде да је уништио све жене са којима је био.
„Он их је потчинио својој анималној сексуалности, припитомио их, опчинио, прогутао, здробио их и бацио на своја платна. Након што је много ноћи провео извлачећи из њих есенцију, када би их сасвим уништио, он би их одбацио“, описала је у својој књизи Пикасов однос према женама његова унука Марина.
Аналитичари уметности, попут Шенон Ли из часописа Артспејс, верују да је Пикасов однос према женама видљив у његовим делима:
„Његово комплетно стваралаштво може се категоризовати у седам различитих стилова, од којих је сваки последица његовог односа са седам најважнијих жена у његовом животу. Свакој од тих жена, за које је тврдио да их воли, живот је учинио изузетно мизерним“.
Сам Пикасо је себе на сопственим делима представљао као лик митског Минотаура, чије музе су биле жртве његове бестијалне агресије.
„Искрено, прилично је тешко саосећати са особом која црта митолошке верзије себе као звери, која дословно напаствује жене у безброј прилика“, пише Ли у тексту објављеном у Артспејсу.
Фернанда, Олга, Мари-Терез
Једна од Пикасових најранијих муза била је Фернанда Оливије, француска уметница и модел. Фернанда је била прва права и велика Пикасова љубав. Она је била предмет многих његових дела, укључујући „Глава жене” и „Гола, седећа”.
Током 1906, са њом је боравио у шпанском селу Госол, где је насликао више од 60 Фернандиних портрета, у којима комбинује њен сензуални изглед и традиционалну кубистичку архитектуру села. Тада је настала и његова најутицајнија слика 20. века – Госпођице из Авињона, а као модел за једну од госпођица са слике послужила је управо Фернанда.
Након што се њихова веза завршила, Пикасо се окренуо другим женама, између осталих и Фернандиној блиској пријатељици Еви Гуел, које су га инспирисале на различите начине.
Једна од тих жена била је и Олга Хохлова, руска балерина коју је Пикасо упознао 1917. године. Венчали су се 1918. године и имали су заједно сина Паула. Њихов однос је био турбулентан. Хохлова је патила од депресије због Пикасових небројених љубавних афера и на крају умрла од рака 1955. године.
Једна од Пикасових следећих муза била је Мари-Терез Валтер, млада жена коју је упознао када је имала само 17 година. Постала је предмет многих његових дела, укључујући „Сан” и „Гола, зелено лишће и попрсје”.
Валтерова је родила Пикасову кћер Мају 1935. године. Она се обесила четири године након Пикасове смрти.
Дора Мар
Једна од најпознатијих љубавница и муза славног шпанског сликара била је Дора Мар. Рођена као Анријет Теодора Марковић, била је француска сликарка, фотограф и песник. Била је ћерка познатог хрватског архитекте Јосипа Марковића из Сиска, који је изградио читаве квартове по Буенос Аиресу. Архитекта Марковић се оженио Францускињом Лујзом Исевоазан, а Дора је живела на релацији Аргентина - Француска. Фотографисала је моду, сиромаштво, рат и - Пикасове радове. Под његовим утицајем, сликала је у надреалистичком стилу.
Упознала је Пикаса 1936. године на снимању филма у Паризу, где је радила као филмски фотограф, када је имала 29 година. Говорила је шпански и делила Пикасове политичке ставове. Постали су љубавници, иако је он већ имао везу са Мари-Терез Валтер.
Дора Мар је била Пикасова пратиља током стварања његовог чувеног дела „Герника”, слике великог формата која приказује страхоте бомбардовања овог баскијског града током Шпанског грађанског рата. Дора је документовала процес настанка слике фотографијама и помагала му у избору боја и елемената.
Са Пикасом је провела око девет година, али је њихова веза временом постајала све тежа и конфликтнија. Пикасо ју је често вређао, понижавао и варао са другим женама. Она је патила од депресије и анксиозности. Коначно су се растали 1945. године.
Франсоаз Жило
Сликар је започео везу са Франсоаз Жило, уметницом и списатељицом у пролеће ратне 1943. у једном париском бистроу. Имала је 21 годину и била је део париске уметничке боемије.
Пикасо је тада имао 61 годину и већ је био икона.
Када га је упознала, Жило је знала оно о чему је причао цео Париз, да он већ има јавну и веома бурну везу са сликарком и фотографкињом Дором Мар, да му сталне љубоморне сцене прави законита жена, руска балерина Олга Хохлова, а да је све то зачињено његовим небројеним авантурама.
Иако није имала намеру, Франсоаз је ипак упала у тај љубавни бермудски троугао. Жило је касније написала књигу „Живот с Пикасом”.
На дугачком списку жена које су прошле кроз живот великог сликара и једног од највећих заводника 20. века, Жило се издваја по томе што није дозволила да је спржи нарцисизам мушког сликарског генија.
И данас је култна фотографија из времена када је била Пикасова муза, на којој је он штити и заклања великим сунцобраном на плажи јужне Француске, али Франсоаз се после десет година везе и двоје деце, ипак осмелила да искорачи из тог заклона. Она је једина жена која је напустила славног уметника.
Жаклин Рок
Пикасова последња муза била је Жаклин Рок, коју је упознао 1950-их година. У 81. години, Пикасо се поново оженио, а Жаклин је била чак 46 година млађа од њега. Живели су заједно све до његове смрти 1973. године, у Мужену близу Кана.
Пикасо је преминуо док је са супругом забављао госте на вечери. Она је 13 година након тога, извршила самоубиство.
