Pola veka od Jomkipurskog rata

Pre 50 godina, 6. oktobra 1973. započeo je Jom Kipur rat, poznat i kao Oktobarski rat.

Egipat i Sirija napali su tada Izrael ostvarivši u početnim danima rata značajne uspehe.

Treba imati u vidu da je Izrael globalno smatran takoreći neprikosnovenom silom u tom regionu nakon Šestodnevnog rata 1967, otuda su izvesni uspesi koje su 1973. postigli Egipat i Sirija delovali šokantno i iznenađujuće.

U napadu na Izrael učestvovala je tada, kao i u prethodnim ratovima, koalicija arapskih zemalja. Osim Egipta i Sirije, učestvovale su trupe Iraka, Saudi Arabije, uz podršku Alžira, Jordana, Libije, Kuvajta, Tunisa, Maroka, Sudana, čak i Kubanci.

Od krupnih igrača onovremenog sveta, Sovjetski Savez je bio glavna podrška nameri da se sputa Izrael, kao, kako su govorili, ispostava međunarodnog imperijalizma na Bliskom istoku. Istina, egipatski predsednik Sadat pre rata 1973. već je preusmerio državni brod svoje zemlje ka Vašingtonu, nasuprot prethodnoj liniji Gamala Abdela Nasera.

Bio je to četvrti rat arapskih zemlja i Izraela od nastanka države Jevreja maja 1948. Zapravo rat je na prostoru onog što je bila britanska mandatna teritorija Palestina vođen već od odluke, pod okriljem OUN, da se dogodi podela na arapski i jevrejski deo 29. novembra 1947. Tu odluku Jevreji su prihvatili, dok su je Arapi odbacili.

Otuda, prva faza je zapravo bio, moglo bi se reći, građanski sukob unutar do tada britanske Palestine između Arapa i Jevreja.

Potom, kako je Izrael 14. maja 1948. proglašen, odmah je usledio napad arapskih zemlja. Taj rat koji izraelci nazivaju Ratom za oslobođenje, okončan je pobedom Izraela.

Naredni rat bio je u vreme Suecke krize 1956. On je u izvesnom smislu bio preloman. Od tada, Izrael je doživljavan kao saveznik Zapada na Bliskom istoku. Što u vreme nastanka nije delovalo izvesno. U vreme rata 1948. Izrael se odbranio zahvaljujući sovjetskom naoružanju, pošto su zapadne zemlje komplikovale ili sasvim onemogućile nabavku naoružanja novonastaloj državi Jevreja. Postoji i izvesna sličnost između Sueckog rata i Jom Kipur rata. U oba slučaja i Izrael i Egipat su u izvesnoj meri izašli kao pobednici. Egiptu je uspelo da ovlada Sueckim kanalom, a Izraelu da obezbedi normalno korišćenje pomorskih linija, posebno je važan bio Tiranski moreuz, inače bi Akaba bila zatvorena luka.

Sledio je rat poznat kao Šestodnevni, 1967. On je silno uzdigao samopouzdanost Izraela. Ne samo da je u ruke Izraelaca tada dospelo Sinajsko poluostrvo, sve do samog Sueckog kanala, potom Golanska visorava u Siriji, nego i sam Jerusalim.

Svih narednih godina, opsesija arapskih zemalja bila je osveta za poraz 1967. Posebno dramatično bilo je stanje u Egiptu, koji se osećao teško poniženim. Sve snage te zemlje u tom periodu posvećivane su povratku Sinaja u ruke Egipta, sa konačnim zajedničkim ciljem da se Izraelu preotme Jerusalim.

Za momenat početka ratnih dejstva oktobra 1973. napadači su odabrali veliki jevrejski praznik. Jom Kipur poznat i kao Dan pokajanja i pomirenja, vreme je strogo posvećeno molitvi i boravku u Sinagogama, kada se od Boga traži oproštaj za grehe učinjene tokom prethodne godine. Nastao je na osnovu sećanja na oprost i pored klanjanja zlatnom teletu u vreme kada je Mojsije primao svete tablice na gori Sinaju.

Plan napada na Izrael te 1973. imao je kodni naziv „Operacija Badr”. Pored vidne koncentracije trupa duž razgraničenja sa Egiptom i Sirijom, vlada u Tel Avivu i dalje se nadala da do napada neće doći. Postojao je i izvesni varljivi osećaj superiornosti nakon pobeda u prethodnim ratovima, posebno trijumfa u Šestodnevnom ratu 1967.

Napad je počeo oko 14.00 časova 6. oktobra 1973. paralelno sa severa, odnosno severoistoka na Golanu, i na jugozapadu na Sueckom kanalu.

Bar-Lev linija na kanalu probijena je i Egipćani su ušli unutar Sinajskog poluostrva. Egipatski mostobran preko kanala bio je dužine oko 160 km, a dubina prodora na Sinaj petnaestak kilometara.

Na Golanu, Sirijci, ojačani Iračanima i Saudijcima uspešno su napredovali gotovo do granice pre rata 1967.

U Izraelu je pošto je postalo jasno kakvo je stanje na bojištima usledio šok. Ne samo da su protivnici uspešno napredovali, nego su gubici među izraelcima bili veoma ozbiljni. Posebno pošto je protivudar izraelskih oklopnih jedinica koji je potom usledio na Sinaju u pravcu Ismailije, doživeo potpuni fijasko.

Izraelu je bilo potrebno pet dana da sprovede potpunu mobilizaciju.

Preokret je ostvaren prvo na frontu protiv Sirije. Do 14. oktobra Izraelci su na Golanu ponovo bili na pozicijama sa početka ratnih dejstava uz izvesna pomeranja u dubinu sirijske teritorije.

Odmah potom pažnja Tel Aviva je usmerena na Sinaj. Klin oklopnih jedinica Izraela probija se preko Sueckog kanala pošto je ustanovljena slaba tačka u rasporedu egipatskih trupa. Bila je to zamisao generala Ariela Šarona, potonjeg predsednika vlade Izraela (2001 — 2006).

Pošto je mostobran obezbeđen, Izraelci okružuju na afričkoj teritoriji 3. armiju Egipta, krećući se put Sueca.

Bio je to prelomni moment Jom Kipur rata. Naime pošto su se egipatske snage nalazile odsečene na Sinajskom poluostrvu, Kairo je ostao nebranjen. Između trupa koje je vodio Šaron i Kaira, Egipat nije više raspolagao snagama koje bi mogle da brane glavni grad.

Odmeravanje snaga, uz brojne opasne najave, dveju tadašnjih supersila okončano je zatim uspešnim diplomatskim inicijativama. Zaraćene strane su prihvatile prekid ratnih dejstva 25. oktobra.

Prema konačnom sporazumu Izrael je prihvatio povlačenje sa Sinajskog poluostrva. Sledio je dolazak mirovnih trupa OUN. Na severu, razgraničenje prema Siriji je vraćeno na stanje postignuto ratom 1967. Što je značilo da je Izrael zadržao životno neophodnu Golansku visoravan, odakle se zemlja najvećim delom snabdeva vodom.

Jedna od posledica bio je pad vlade Golde Mejer koji je usledio juna naredne 1974. U Izraelu su izvesno vreme trajala preispitivanja, radile su istražne komisije, zemlja je bila pod utiskom brojnih gubitaka. Konkretno, u Šestodnevnom ratu 1967. Izrael je imao nepunih 700 poginulih, u Jom Kipur ratu, međutim, Izrael je imao, zvanično, do 2.800 poginulih, uz ogromne gubitke u naoružanju i ratnoj tehnici.

Suštinska razlika u odnosu na Šestodnevni rat 1967, bila je činjenica da oktobra 1973. Izrael nije preventivno dejstvovao, kako je bilo 1967. I Moše Dajan, proslavljeni komandant u prethodnim ratovima, i Golda Mejer, na svaki način su nastojali da ne budu ocenjeni kao izazivači rata.

U Egiptu se rezultat tog rata predstavlja kao pobeda Egipta i redovno se obeležava.

Pored činjenice da je Egiptu potom vraćen Sinaj, rat je bez dileme zapravo bio još jedna velika pobeda Izraela i položaj te zemlje ne samo da je učvršćen nego je konačno i za Arape Izrael postao neupitna činjenica. Sve do tada postojale su nekakve nade među Arapima da se neskrivena namera uništenja Izraela možda može ostvariti. Posle ishoda Jom Kipur rata, svima je bilo konačno jasno da je Izrael snaga s kojom se ima trajno računati. Konačni sporazum doneo je i priznanje Izraela od strane zvaničnog Kaira. Uz burno negodovanje drugih arapskih zemalja. Predsednik Sadat ubijen je atentatu 1981. upravo na godišnjicu rata.

Naftni šok koji se događao paralelno potrajao je do marta 1974, kada su učetvorostručene cene goriva, što je bila posledica odluke arapskih zemalja najvećih izvoznika nafte, imao je razorne posledice po privredu Zapada. To je zapravo bio početak kraja takozvanih država blagostanja na Zapadu, uz druge mere koje je sproveo predsednik Nikson, poput odustajanja od Bretonvud sistema i zlatnog standarda.