Remi Jugerman: Beograd grad dobrih ljudi
U druženju posle otvaranja izložbe „Linijom do iskona”, umetnik nam je pričao o svojim korenima kao motivima, ali i o utiscima posle posete Kalemegdanu i Zoo-vrtu
Multimedijalna izložba holandskog umetnika Remija Jugermana, danas jednog od najistaknutihjih savremenih stvaralaca, osim predstavnika diplomatskog kora i kulturnih ustanova privukla je veliki broj umetnika i ljubitelja moderne umetnosti u novu galeriju „DOTS” na Dorćolu.
Motivi iz afričke i surinamsko-maronske kulture iz koje po majci Jugerman vodi poreklo, prikazani u novim tehnikama i kroz video isečke snimljene tokom rituala maronske zajednice Bakabusi, bili su zanimljivi publici. Podstakli su druženje sa autorom koje se nastavilo do kasnih večernjih sati na terasi modernog stambenog kompleksa nad Donjim Dorćolom. Bila je to prilika i za naš razgovor.
„Prvi put sam u Srbiji i uopšte na ovom podneblju, o čijoj sam istoriji čitao. Posle svetski poznatih galerija u Njujorku, Berlinu i Veneciji, u kojima obično mi umetnici gravitiramo, posebno me je obradovao poziv da upoznam grad u koji nisam dolazio na izložbe. A onda sam shvatio da mi umetnici sami stvaramo svoje nove centre. Jer, Beograd je danas centar savremene umetnosti, koliko sam za kratko vreme mogao da vidim”, rekao nam je.
Na pitanje šta je stigao da obiđe za dva dana i koliko mu se naš glavni grad sviđa odgovorio je: „Usredsređen sam na izložbu, jer mi je važno da vaša publika doživi moju umetnost, kako se i dogodilo. Tako da sam stigao da odem preko puta galerije do Zoološkog vrta, a to činim svuda jer o narodu zaključujem na osnovu odnosa prema životinjama. Video sam da je ovde taj odnos topao i divan. I u kratkim susretima sa vama koji ste odavde, zaključio sam da je Beograd grad dobrih ljudi”.
Kao umetniku, posebno mu se dopao izgled Kalemedanske tvrđave: „Sviđaju mi se njene brdovite i naizgled nepravilne, vijugave staze, koje su sačuvale stari izgled. Impozantan je položaj tvrđave iznad ušća velikih reka”, kaže.
Na pitanje šta bi promenio u savremenom pristupu umetnosti, odgovara da u umetnosti, uopšteno, promene nisu potrebne. Jer, umetnik oblikuje delo u svom stilu, a on poštuje svačiji pristup stvaranju, kao i raznolikost pravaca.
„Promene su za politiku i političare, ne za umetnike”, polušaljivo dodaje.
Zatražili smo smo na kraju savet koja je to slika koju „moramo” da vidimo: pokazao je izloženi portret svoga dede, predstavnika zajednice Bakabusi. „Zar to niste Vi”, pitali smo. Nasmejao se, srećan zbog sličnosti i zbog svojih korena kao motiva celog njegovog dela, objasnio je.
