Beli konji razigrani na Pešteri

Sjeničko jagnje i sir, mantije, sudžuk...

Ovo nisu toponimi, nego specijaliteti posebnog ukusa i mirisa koji uz ljubaznost i gostoprimstvo dočekuju svakoga ko se uputi vijugavim putevima ka Pešteri.

Čak i oni koji sebe ne smatraju prevelikim gurmanima probaju ove specijalitete, jer bez njih kao da nisu ni posetili Sjenicu, centar područja izuzetne prirodne lepote.

Ovaj deo zemlje, neki zovu srpskim Sibirom ili Tibetom. Zaista, ovo je zimi najhladnija tačka Srbije, ali i područje velikih temperaturnih razlika: temperature zimi dostižu i minus 40, gorštaci kažu od kojih „puca kamen”, do prijatnih julskih koliko Sunce može da ogreje i kakve su leti u Sahari.

U carstvu borova i lekovitih trava

Sjenica je centralna varošica Pešterske visoravni s nadmorskom visinom od 1.150 metara.

Iako su ove temperaturne razlike ono po čemu je ovaj kraj poznat, upečatljiv je i prirodni ambijent koji je drugačiji od bilo kojeg u našoj zemlji. Jer, kako kažu ponosni Sjeničani, nigde nema toliko razlika na tako malom prostoru. Na trenutak posetilac ranča Caričina, gde se nalazi ergela rasnih konja, ima utisak da je u Koloradu, a ako odete na Pešter čini vam se da ste u Sibiru.

Na ranču porodice Selek u ergeli je više od 400 konja, a među njima je i jedan svetski rekorder. Njegova gorostasna lepota, bela dlaka i trk ostavljaju posetioce bez daha. Iako se zove Meda, visina od oko dva metra i težina približno 1,3 tone bili su dovoljni da se ovaj lepotan nađe u Ginisovoj trci za najvećeg konja na svetu.

Porodica Selekovih ovih dana očekuje da ovaj konj zvanično osvoji ovu laskavu titulu.

– Sjenica se prvi put pominje 1253. godine kao mesto koje je služilo za odmor konja. Tu su na odmor svraćali trgovci na putu od Carigrada do Dubrovnika. Konji su pasli travu, seno, pa otuda je opština i dobila ime – pričao je nedavno novinarima Sabahudin Abdagić, iskusni vodič ovog kraja.

On goste upoznaje sa zanimljivim običajima svog rodnog kraja. Jedan od njih je i okupljanje meštana na mnogobrojnim vašarima koji se željno iščekuju: žene po tradiciji tada izlaze ukrašene dukatima. Tih dana, na ulicama Sjenice ima više zlata nego u državnim trezorima, jer one defiluju okićene zlatom u vrednosti i više od 200.000 evra, hvale se Sjeničani.

– Imamo pet zaštićenih područja u okolini. Tu su Uvac, Peštersko polje, Specijalni rezervat prirode „Paljevina”, Specijalni rezervat „Gutavica” i Park prirode „Golija”. Sve su to izuzetni lokaliteti koji privlače u poslednje vreme sve više turista – navodi Sabahudin.

Pešterska visoravan predstavlja jedinstvenu, očaravajuću, ni sa čim uporedivu prirodnu oazu u srcu Evrope.

Lekovitih biljaka ima na svakom koraku, a Pešter u svojoj bogatoj riznici krije i više vrsta orhideja. Stanovnici su svesni i rešeni da očuvaju ono čime su bogato nagrađeni, pa tako na ovom mestu postoje i hranilišta za ugrožene životinjske vrste.

– Krave pasu ovu ukusnu travu, među kojom rastu mnoge lekovite i mirisne biljke. Svuda se oseća miris čajeva. Zato su naše mleko, sir i kajmak tako ukusni i drugačiji. To je postao prepoznatljiv brend širom naše zemlje, ali i van granica – kaže naš sagovornik.

A osim očuvanja biljaka i životinja, na Pešteri se čuvaju i razna predanja. Jedno od njih kaže i da je, po legendi, cela Pešterska visoravan nekada bila pokrivena velikim jezerom. U tom jezeru živela je troglava aždaja koju je ubio Sveti Đorđe. U svom samrtnom ropcu aždaja je repom okrnjila šumu u današnjoj Krnjoj Jeli, a od njenog leta zaninala se cela planina Ninaja. Pre sukoba s aždajom Sveti Đorđe udario je mačem u kamen i iz njega je potekla hladna planinska voda. Na izvoru Đurđevice ta voda i danas teče, a žitelji Pešterske visoravni su tu vekovima prinosili ovna kao žrtvu.

Već sad misle na zimu

Iako temperature trenutno ne nagoveštavaju dolazak zime, pripreme za prve snežne dane u Sjenici već su u toku.

Skijalište „Žari”, u kotlini Grabovičke reke na visini od 1.030 metara nadmorske visine, očekuje sve veći broj turista.

– Ovi tereni su idealni za zimske sportove. Među retkima smo koji u ovom regionu imaju staze za nordijsko skijanje i biatlon, kao i stazu za amatersko alpsko skijanje – kaže Žarko Vranić iz Turističke organizacije Sjenice.

Beloglavi sup – zaštitni znak Uvca

Beloglavi sup je naša najveća ptica s rasponom krila oko 2,80 metara, a može dostići i težinu do 11 kilograma. Od oko 130 vrsta ptica na prostoru Uvaca i okoline beloglavi sup je najznačajnija vrsta. Na Uvcu se nalazi i najveća gnezdeća kolonija u Srbiji i jedna od najvećih na Balkanu. Brojnost beloglavog supa je tokom poslednjih 20 godina redovno rasla, tako da sada na Uvcu ima oko 450–500 jedinki, odnosno oko 110 parova.

Manifestacije

Dani opštine Sjenica – sredina avgusta

Dani sjeničke pite – 12–15. avgusta

Poljoprivredni sajam – sredinom juna

Bogati sadržaji za turiste

Sjenica nudi vrlo šaroliku ponudu za turiste. Idealna je za rekreacije, šetnje okolnim šumovitim predelima. U ski-centru „Žari” je nacionalni biatlon centar, organizuju se biciklističke ture, planinarenje, vožnja kvadova, jahanje, a mogući su i lov i ribolov. Neizostavna je i poseta meandrima Uvca i vidikovcu Molitva koji je najfotografisanija destinacija na Balkanu.

Jedan od predloga, bez obzira na to kada planirate da posetite Sjenicu, jeste i da provedete relaksirajući spa vikend u hotelu „Borovi”. Ovaj stari hotel renoviran je u skladu s najvišim standardima.

Minela Hadžović, direktorka hotela, navodi da je gastronomska ponuda hotela jedan poseban segment njihovog poslovanja – namirnice u 99 odsto slučajeva stižu s farme Caričina i sva hrana je organska, prirodnog porekla i isključivo lokalna.