Бели коњи разиграни на Пештери

Сјеничко јагње и сир, мантије, суџук...

Ово нису топоними, него специјалитети посебног укуса и мириса који уз љубазност и гостопримство дочекују свакога ко се упути вијугавим путевима ка Пештери.

Чак и они који себе не сматрају превеликим гурманима пробају ове специјалитете, јер без њих као да нису ни посетили Сјеницу, центар подручја изузетне природне лепоте.

Овај део земље, неки зову српским Сибиром или Тибетом. Заиста, ово је зими најхладнија тачка Србије, али и подручје великих температурних разлика: температуре зими достижу и минус 40, горштаци кажу од којих „пуца камен”, до пријатних јулских колико Сунце може да огреје и какве су лети у Сахари.

У царству борова и лековитих трава

Сјеница је централна варошица Пештерске висоравни с надморском висином од 1.150 метара.

Иако су ове температурне разлике оно по чему је овај крај познат, упечатљив је и природни амбијент који је другачији од било којег у нашој земљи. Јер, како кажу поносни Сјеничани, нигде нема толико разлика на тако малом простору. На тренутак посетилац ранча Царичина, где се налази ергела расних коња, има утисак да је у Колораду, а ако одете на Пештер чини вам се да сте у Сибиру.

На ранчу породице Селек у ергели је више од 400 коња, а међу њима је и један светски рекордер. Његова горостасна лепота, бела длака и трк остављају посетиоце без даха. Иако се зове Меда, висина од око два метра и тежина приближно 1,3 тоне били су довољни да се овај лепотан нађе у Гинисовој трци за највећег коња на свету.

Породица Селекових ових дана очекује да овај коњ званично освоји ову ласкаву титулу.

– Сјеница се први пут помиње 1253. године као место које је служило за одмор коња. Ту су на одмор свраћали трговци на путу од Цариграда до Дубровника. Коњи су пасли траву, сено, па отуда је општина и добила име – причао је недавно новинарима Сабахудин Абдагић, искусни водич овог краја.

Он госте упознаје са занимљивим обичајима свог родног краја. Један од њих је и окупљање мештана на многобројним вашарима који се жељно ишчекују: жене по традицији тада излазе украшене дукатима. Тих дана, на улицама Сјенице има више злата него у државним трезорима, јер оне дефилују окићене златом у вредности и више од 200.000 евра, хвале се Сјеничани.

– Имамо пет заштићених подручја у околини. Ту су Увац, Пештерско поље, Специјални резерват природе „Паљевина”, Специјални резерват „Гутавица” и Парк природе „Голија”. Све су то изузетни локалитети који привлаче у последње време све више туриста – наводи Сабахудин.

Пештерска висораван представља јединствену, очаравајућу, ни са чим упоредиву природну оазу у срцу Европе.

Лековитих биљака има на сваком кораку, а Пештер у својој богатој ризници крије и више врста орхидеја. Становници су свесни и решени да очувају оно чиме су богато награђени, па тако на овом месту постоје и хранилишта за угрожене животињске врсте.

– Краве пасу ову укусну траву, међу којом расту многе лековите и мирисне биљке. Свуда се осећа мирис чајева. Зато су наше млеко, сир и кајмак тако укусни и другачији. То је постао препознатљив бренд широм наше земље, али и ван граница – каже наш саговорник.

А осим очувања биљака и животиња, на Пештери се чувају и разна предања. Једно од њих каже и да је, по легенди, цела Пештерска висораван некада била покривена великим језером. У том језеру живела је троглава аждаја коју је убио Свети Ђорђе. У свом самртном ропцу аждаја је репом окрњила шуму у данашњој Крњој Јели, а од њеног лета занинала се цела планина Нинаја. Пре сукоба с аждајом Свети Ђорђе ударио је мачем у камен и из њега је потекла хладна планинска вода. На извору Ђурђевице та вода и данас тече, а житељи Пештерске висоравни су ту вековима приносили овна као жртву.

Већ сад мисле на зиму

Иако температуре тренутно не наговештавају долазак зиме, припреме за прве снежне дане у Сјеници већ су у току.

Скијалиште „Жари”, у котлини Грабовичке реке на висини од 1.030 метара надморске висине, очекује све већи број туриста.

– Ови терени су идеални за зимске спортове. Међу реткима смо који у овом региону имају стазе за нордијско скијање и биатлон, као и стазу за аматерско алпско скијање – каже Жарко Вранић из Туристичке организације Сјенице.

Белоглави суп – заштитни знак Увца

Белоглави суп је наша највећа птица с распоном крила око 2,80 метара, а може достићи и тежину до 11 килограма. Од око 130 врста птица на простору Уваца и околине белоглави суп је најзначајнија врста. На Увцу се налази и највећа гнездећа колонија у Србији и једна од највећих на Балкану. Бројност белоглавог супа је током последњих 20 година редовно расла, тако да сада на Увцу има око 450–500 јединки, односно око 110 парова.

Манифестације

Дани општине Сјеница – средина августа

Дани сјеничке пите – 12–15. августа

Пољопривредни сајам – средином јуна

Богати садржаји за туристе

Сјеница нуди врло шаролику понуду за туристе. Идеална је за рекреације, шетње околним шумовитим пределима. У ски-центру „Жари” је национални биатлон центар, организују се бициклистичке туре, планинарење, вожња квадова, јахање, а могући су и лов и риболов. Неизоставна је и посета меандрима Увца и видиковцу Молитва који је најфотографисанија дестинација на Балкану.

Један од предлога, без обзира на то када планирате да посетите Сјеницу, јесте и да проведете релаксирајући спа викенд у хотелу „Борови”. Овај стари хотел реновиран је у складу с највишим стандардима.

Минела Хаџовић, директорка хотела, наводи да је гастрономска понуда хотела један посебан сегмент њиховог пословања – намирнице у 99 одсто случајева стижу с фарме Царичина и сва храна је органска, природног порекла и искључиво локална.