S kosidbe i plivanja u koronarnu jedinicu
Napor mora da bude prilagođen postojećoj bolesti, terapiji i godinama. Najveća opasnost preti kada se hronični srčani bolesnici osećaju dobro, nemaju tegobe i precene svoje snage i mogućnosti, upozorava prof. dr Arsen Ristić, kardiolog
Vrućine, kojih smo proteklih nedelja bili prilično pošteđeni, sve više pritiskaju, pa vreme sve više postaje faktor koji utiče na zdravlje.
Najteže je hroničnim bolesnicima, naročito kardiovaskularnim pacijentima, ali lekari na oprez upozoravaju i mlađe i sredovečne osobe, pogotovu kada precene svoju fizičku snagu, pa neoprezno kose travu oko vikendice ili za sport izaberu najtopliji deo dana.
Leto menja terapiju
Profesor dr Arsen Ristić iz Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije podseća da je u periodu velikih vrućina najvažnije za hronične bolesnike da se čuvaju naglih promena vremena i da se ne izlažu pojačanom fizičkom naporu i piju dovoljno tečnosti.
– Oni obično pred leto kada dolazi toplo vreme urade redovnu kontrolu, jer je tokom letnjih meseci potrebno malčice prilagoditi terapiju. Ako nisu menjali značajnije telesnu težinu, pacijentima kardiolozi obično smanje dozu tableta, a pred hladnije vreme se terapija malo pojača – objašnjava naš sagovornik.
Oni koji su zakasnili da pred leto obave kontrolu zdravlja srca ne treba sami da smanjuju dozu lekova, već u dogovoru s lekarom.
– Pacijenti to mogu da urade i u domu zdravlja – podseća doktor.
Svakome prija promena sredine i odlazak u banju, na more ili u planinsko odmaralište, ali dr Ristić podseća da ovi pacijenti treba da izbegavaju veliki fiziološki napor, naročito prvih dana.
– Ako je neko skoro imao infarkt ili mu je pre kraćeg vremena ugrađen stent i oseća se dobro, na moru, recimo, ne sme da se forsira i junači, pliva do udaljenog ostrva, jer to može da se završi tragično. Napor mora da bude prilagođen postojećoj bolesti, terapiji i godinama. Najveća opasnost preti kada se ljudi osećaju dobro, nemaju tegobe i precene svoje snage i mogućnosti. Srčani bolesnici, još pogotovu ako uz kardiovaskularnu bolest imaju i dijabetes, ne osećaju tegobe i onda ih iznenadi iznenadni srčani ili moždani udar ili im suviše padne krvni pritisak. Dakle, važno je da se prate varijacije u krvnom pritisku – upozorava dr Ristić.
On dodaje da ove osobe mogu i treba da plivaju, ali polako i postepeno, i ne u najtoplijem periodu dana. Organizmu je potrebno vreme da se navikne na napor i na toplotu.
Bez preterivanja u hlađenju klimom
U ovo doba godine uvek je aktuelna tema i korišćenje klima-uređaja, odnosno njihova korist ili eventualna šteta po zdravlje.
– Za kardiovaskularne bolesnike poželjno je da borave tokom vrućina u klimatizovanim prostorima, ali ne treba da bude suviše velika razlika između spoljne temperature i one u domu. Ta razlika ne treba da bude veća od pet, šest stepeni u odnosu na spoljašnju temperaturu, dakle nikakvo preterivanje. Nije svejedno ni kakav je tip klime, da li su filteri čisti, da li uređaj vlaži vazduh. Ko nema klimu ili ako je nerado uključuje, u redu je, ako je tako navikao i unosi dovoljno tečnosti – kaže dr Ristić.
Crveni alarm
– Hronični srčani bolesnici bi trebalo bar tri puta nedeljno da mere pritisak, jer je to način da se prate varijacije u krvnom pritisku, naravno i češće kada im nije dobro – kaže dr Ristić.
Kardiolog podseća i da pomoć lekara bez odlaganja treba potražiti kada osoba ima bol u grudima koji traje duže od 15 minuta, zatim u slučaju jake aritmije, kada srce radi suviše brzo ili kada imaju omaglice ili gube svest .
– To je uvek crveni alarm – upozorava profesor Ristić.
Koktel stresa, vrućine i nedovoljnog sna
Slabost, malaksalost, tromost, pospanost, preznojavanje i potiljačne glavobolje su znaci upozorenja da valja proveriti vrednosti krvnog pritiska i potražiti savet lekara. Ovo važi i za mlađe osobe koje se izlažu opasnom „koktelu” stresa, nedovoljnog sna i vrućina. Mladi ljudi sve češće traže pomoć kardiologa.
