Karavan kulture kroz Evropu

Karavan kulture Srbije, na svom trećem putu kroz Evropu u organizaciji Saveza matice i dijaspore i Ministarstva spoljnih poslova, prošao je kroz Italiju, Švajcarsku, Nemačku, kao i kroz Austriju i Sloveniju u povratku. Pisci, slikari, muzički umetnici, rukotvorci i kreatori ovog proleća, na kratkim stankama, održali su promocije u klubovima iseljenika u zemljama nemačkog govornog područja, družeći se sa umetnicima i publikom iz naše dijaspore.

Prva stanica, posle pogleda na jezero Komo u Italiji,  bila je za sve neobični gradić Brunen na Lucernskom jezeru, najpoznatije švajcarsko letovalište sa uvijenim drvećem na obali, u kom apartmane imaju zvezde kao što su Tina Tarner i Boris Beker, razni milioneri i poznati nemački doktori. Iseljenik iz Lopara u RS Stojan Stevanović, uspešni privrednik i predsednik poslovnih klubova naše dijaspore u Švajcarskoj i okolnim zemljama, bio je naš domaćin. Ustupio nam je jednu od sala na samom jezeru mirnog gradića neobičnih i potpuno različito ukrašenih kuća, na kojoj su stihove sa pesnicima iz Švajcarske razmenjivali naši književnici, uz zvuke tradicionalnih narodnih pesama koje je izvodio kvartet poznatog umetničkog stvaraoca Petra Gojkovića. Snežana Petrović, rođena u Šumadiji, obratila se u ime Udruženja srpskih pisaca Švajcarske stihovima iz zbirke „Tuga”, dok se Borislav Mirković zahvali domaćinu na tome što je osim njega još mnoge doveo iz dalekog Lopara i pomogao im da se snađu.

Sarma u Cirihu

Posle obilaska glavnog jezerskog grada Lucerna, karavan se zaputio u Cirih gde je u crkvi Uspenja Svete Bogorodice u predgrađu Švamendingen priređeno umetničko veče. Domaćice volonterke, naše iseljenice razmenjivale su umeća i recepte sa rukotvorcima Udruženja žena iz Orašca Vladimirom Jovanovićem i Marinom Adamović Vasović, sve vreme putovanja obučenim u narodne nošnje.

Sekretar Udruženja srpskih pisaca Švajcarske Snežana Milanović objasnila je da se ovde redovno sastaju psici dijaspore iz Švajcarske i Nemačke, objavljujući zbornike sa ciljem očuvanja ćirilice i srpskog jezika u svetu. Sveštenik Nenad Mihajlović, koji je preko službe u Atini i Beču stigao u Cirih, sa suprugom Nadeždom drži časove srpskog jezika i crkvenog pojanja za ovdašnje dečje horove. Na nedeljnim liturgijama bude oko 1.000 naših ljudi, kaže, koji sami održavaju crkvu nastalu obnovom protestantskog sedišta 2005.  Starešina Miroslav Simionović ju je lično ikonopisao, dodaje. Domaćica crkve Gordana Mirković ponudila je gostima iz karavana sarmu, pečenje i druge srpske specijalitete, hvaleći se da je ofarbala 10.000 jaja za Uskrs.

Majski susreti dijaspore i integracija

Po dolasku u Frankfurt na Majni, učesnike karavana primio je generalni konzul za tri srednje nemačke države Branko Radovanović, poželevši im dobrodošlicu u „otvoreni nemački grad 180 nacija koje govore oko 200 jezika”. Domaći pisci, među kojima i potpisnica ovih redova i drugi članovi UKS, učestvovali su na tradicionalnim Majskim susretima dijaspore i matice u gradu na Majni, koje organizuje udruženje pisaca u rasejanju „Sedmica”. Kako kaže novi predsednik Aleksandar Jovanović, udruženje staro 28 godina sa 60 članova, redovno organizuje poetske večeri i pozorišne predstave. Pre susreta pesnika održan je program školske dece koja pohađaju nastavu na srpskom jeziku „Ala je lep ovaj svet”, a igre iz Srbije izvodili su mališani folklornog društva „Dunav” iz Hohajma na Majni. Odmorili smo se u hotelima Slavka Dodića, poznatog privrednika i dobročinitelja, čiji su hobi mini-avioni.

Najtopliji doček karavan je doživeo u najvećem srpskom gradu Beču, prestonici zemlje u kojoj živi pola miliona Srba, kako nas je obavestio profesor Dejan Radović, predsednik novijeg kluba iseljenika „Fokus”, koji se bavi integracijom. „Uklopiti se u društvo u koje ste došli formula je u koju sam se uverio nedavno došavši ovde da predajem u austrijskoj školi”, rekao je posebno pozdravljajući list „Politiku” na početku skupa. Na vratima najstarijeg srpskog kluba „Jedinstvo” sačekali su nas mladi folklorci, sedamnaestogodišnja Mihaela Savić rođena u Beču i došljak 25-ogodišnji Darko Bošković koji je, kaže, imao sreće da se zaposli u osiguravajućem društvu. Mihaela je kroz folklor zavolela našu muziku i kulturu i kaže da bi volela da živi u Srbiji, dok Darko uprkos nostalgiji smatra je budućnost u gradu u koji je došao sa roditeljima. Zajedničko im je da su ispunjeni sastajanjem sa ostalim folklorcima tri puta nedeljno i nastupima širom zemalja u kojima živi dijaspora. Predsednica KUD-a Cica Rajković  koja je pre 38 stigla iz Požarevca ispričala je da „Jedinstvo” postoji već 53 godine i okuplja kroz folklor, sport, glumačke i književne sekcije oko 400 srpskih Bečlija, zajedno sa piscima iz RS i Rusije.

Publiku je na rodnu grudu podsetio slikar Dobrica Obradović slikajući moravsku kuću i motive sela na licu mesta, dok  su Elvira i Aleksandar Dragić, arhitekta i građevinac iz Riđice kod Sombora predstavili plodove vinogradarske grude, pozivajući i najavljujući izgradnju turističkog kompleksa sojenica nadomak mađarske granice.

Pesnik dijaspore Dragan Perić obratio se posle naših autora stihovima pesme „Tihujem večno”, ali su taktovi domaće muzike potom podigli na noge vesele domaćine. Posle razigrane večeri do autobusa nas je u njihovo ime ispratila Vesna Klinger, mašući nam na polasku „karavana od hiljade kilometara” na poslednju rutu, kroz Sloveniju u kojoj su naši umetnici uvek dobrodošli, do Beograda.

Svilen konac između matice i dijaspore

Gostovanje karavana kulture celim putem pratio je kvartet poznatog muzičkog stvaraoca i klarinetiste Petra Gojkovića, izvodeći tradicionalne srpske melodije poput „Aj mene majka jednu ima”, „Svilen konac” i druge. Gojkovića su pratili u pesmi Madam Pijano,  gitarista Mladen Arsenijević i bas gitaristkinja Luna Škopelja, ali i raspevana publika. Osnivač Dana srpske kulture u Parizu pre 20 godina, sa Savezom Srba Francuske, poznati umetnik je došao na ideju da se oni prošire u Karavan kulture kroz evropske gradove, ističući za „Magazin” da  „Karavan briše granice i stvara čvrstu vezu matice i dijaspore koje jedna bez druge ne mogu”.

Nastava na srpskom po jedinstvenom programu

Zajedno sa učenicima i njihovim nastavnicama, koordinatorka nastave na srpskom za 11 država sveta Biljana Bukinac iz Frankfurta obavestila nas je da se nastava za osnovce po programu našeg Ministarstva prosvete i u saradnji sa Diplomatsko-konzularnim predstavništvom, sprovodi jednom nedeljno u tri časa u 17 svetskih država. Kada završe osam razreda, kad god da počnu, dobijaju potvrdu o osnovnom obrazovanju na maternjem jeziku. Kako kaže, nastava se oblasti Hesen u kojoj je Frankfurt održava u 26 škola. Ona razvija veštinu govorenja jezika iako ste prihvatili strani kao osnovni. Ipak, dodaje, najvažnije je da se u kući govori maternji jezik.