Караван културе кроз Европу

Караван културе Србије, на свом трећем путу кроз Европу у организацији Савеза матице и дијаспоре и Министарства спољних послова, прошао је кроз Италију, Швајцарску, Немачку, као и кроз Аустрију и Словенију у повратку. Писци, сликари, музички уметници, рукотворци и креатори овог пролећа, на кратким станкама, одржали су промоције у клубовима исељеника у земљама немачког говорног подручја, дружећи се са уметницима и публиком из наше дијаспоре.

Прва станица, после погледа на језеро Комо у Италији,  била је за све необични градић Брунен на Луцернском језеру, најпознатије швајцарско летовалиште са увијеним дрвећем на обали, у ком апартмане имају звезде као што су Тина Тарнер и Борис Бекер, разни милионери и познати немачки доктори. Исељеник из Лопара у РС Стојан Стевановић, успешни привредник и председник пословних клубова наше дијаспоре у Швајцарској и околним земљама, био је наш домаћин. Уступио нам је једну од сала на самом језеру мирног градића необичних и потпуно различито украшених кућа, на којој су стихове са песницима из Швајцарске размењивали наши књижевници, уз звуке традиционалних народних песама које је изводио квартет познатог уметничког ствараоца Петра Гојковића. Снежана Петровић, рођена у Шумадији, обратила се у име Удружења српских писаца Швајцарске стиховима из збирке „Туга”, док се Борислав Мирковић захвали домаћину на томе што је осим њега још многе довео из далеког Лопара и помогао им да се снађу.

Сарма у Цириху

После обиласка главног језерског града Луцерна, караван се запутио у Цирих где је у цркви Успења Свете Богородице у предграђу Швамендинген приређено уметничко вече. Домаћице волонтерке, наше исељенице размењивале су умећа и рецепте са рукотворцима Удружења жена из Орашца Владимиром Јовановићем и Марином Адамовић Васовић, све време путовања обученим у народне ношње.

Секретар Удружења српских писаца Швајцарске Снежана Милановић објаснила је да се овде редовно састају псици дијаспоре из Швајцарске и Немачке, објављујући зборнике са циљем очувања ћирилице и српског језика у свету. Свештеник Ненад Михајловић, који је преко службе у Атини и Бечу стигао у Цирих, са супругом Надеждом држи часове српског језика и црквеног појања за овдашње дечје хорове. На недељним литургијама буде око 1.000 наших људи, каже, који сами одржавају цркву насталу обновом протестантског седишта 2005.  Старешина Мирослав Симионовић ју је лично иконописао, додаје. Домаћица цркве Гордана Мирковић понудила је гостима из каравана сарму, печење и друге српске специјалитете, хвалећи се да је офарбала 10.000 јаја за Ускрс.

Мајски сусрети дијаспоре и интеграција

По доласку у Франкфурт на Мајни, учеснике каравана примио је генерални конзул за три средње немачке државе Бранко Радовановић, пожелевши им добродошлицу у „отворени немачки град 180 нација које говоре око 200 језика”. Домаћи писци, међу којима и потписница ових редова и други чланови УКС, учествовали су на традиционалним Мајским сусретима дијаспоре и матице у граду на Мајни, које организује удружење писаца у расејању „Седмица”. Како каже нови председник Александар Јовановић, удружење старо 28 година са 60 чланова, редовно организује поетске вечери и позоришне представе. Пре сусрета песника одржан је програм школске деце која похађају наставу на српском језику „Aла је леп овај свет”, а игре из Србије изводили су малишани фолклорног друштва „Дунав” из Хохајма на Мајни. Одморили смо се у хотелима Славка Додића, познатог привредника и доброчинитеља, чији су хоби мини-авиони.

Најтоплији дочек караван је доживео у највећем српском граду Бечу, престоници земље у којој живи пола милиона Срба, како нас је обавестио професор Дејан Радовић, председник новијег клуба исељеника „Фокус”, који се бави интеграцијом. „Уклопити се у друштво у које сте дошли формула је у коју сам се уверио недавно дошавши овде да предајем у аустријској школи”, рекао је посебно поздрављајући лист „Политику” на почетку скупа. На вратима најстаријег српског клуба „Јединство” сачекали су нас млади фолклорци, седамнаестогодишња Михаела Савић рођена у Бечу и дошљак 25-огодишњи Дарко Бошковић који је, каже, имао среће да се запосли у осигуравајућем друштву. Михаела је кроз фолклор заволела нашу музику и културу и каже да би волела да живи у Србији, док Дарко упркос носталгији сматра је будућност у граду у који је дошао са родитељима. Заједничко им је да су испуњени састајањем са осталим фолклорцима три пута недељно и наступима широм земаља у којима живи дијаспора. Председница КУД-а Цица Рајковић  која је пре 38 стигла из Пожаревца испричала је да „Јединство” постоји већ 53 године и окупља кроз фолклор, спорт, глумачке и књижевне секције око 400 српских Бечлија, заједно са писцима из РС и Русије.

Публику је на родну груду подсетио сликар Добрица Обрадовић сликајући моравску кућу и мотиве села на лицу места, док  су Елвира и Александар Драгић, архитекта и грађевинац из Риђице код Сомбора представили плодове виноградарске груде, позивајући и најављујући изградњу туристичког комплекса сојеница надомак мађарске границе.

Песник дијаспоре Драган Перић обратио се после наших аутора стиховима песме „Тихујем вечно”, али су тактови домаће музике потом подигли на ноге веселе домаћине. После разигране вечери до аутобуса нас је у њихово име испратила Весна Клингер, машући нам на поласку „каравана од хиљаде километара” на последњу руту, кроз Словенију у којој су наши уметници увек добродошли, до Београда.

Свилен конац између матице и дијаспоре

Гостовање каравана културе целим путем пратио је квартет познатог музичког ствараоца и кларинетисте Петра Гојковића, изводећи традиционалне српске мелодије попут „Ај мене мајка једну има”, „Свилен конац” и друге. Гојковића су пратили у песми Мадам Пијано,  гитариста Младен Арсенијевић и бас гитаристкиња Луна Шкопеља, али и распевана публика. Оснивач Дана српске културе у Паризу пре 20 година, са Савезом Срба Француске, познати уметник је дошао на идеју да се они прошире у Караван културе кроз европске градове, истичући за „Магазин” да  „Караван брише границе и ствара чврсту везу матице и дијаспоре које једна без друге не могу”.

Настава на српском по јединственом програму

Заједно са ученицима и њиховим наставницама, координаторка наставе на српском за 11 држава света Биљана Букинац из Франкфурта обавестила нас је да се настава за основце по програму нашег Министарства просвете и у сарадњи са Дипломатско-конзуларним представништвом, спроводи једном недељно у три часа у 17 светских држава. Када заврше осам разреда, кад год да почну, добијају потврду о основном образовању на матерњем језику. Како каже, настава се области Хесен у којој је Франкфурт одржава у 26 школа. Она развија вештину говорења језика иако сте прихватили страни као основни. Ипак, додаје, најважније је да се у кући говори матерњи језик.