Rajski vrt na Severnom moru
„Bašta Evrope” otvorena posle tri godine protivpandemijskih mera
„Možda se iskaz s „vizitkarte” Kekenhofa – najlepša prolećna bašta na svetu – može pripisati i tipičnom reklamnom preterivanju, ali teško bi se našao i jedan posetilac ovog mesta na 40 kilometara od centra Amsterdama koji bi rekao da je to daleko od istine. Šetnja i piknik među cvetnim alejama, u kojima lale, naravno, preovlađuju (mada je miris zumbula jači), odmor su za oči, dušu i um, čak i u vreme najveće gužve.
Pejzažne arhitekte su pažljivo isplanirale svaki pedalj bašte od 32 hektara, čak i onaj koji je namerno ostao „divlji”, naizgled neuređen, sa žbunjem, korovom i papratima, i niko ne može da ostane uskraćen za kompletan ugođaj boravka među, otprilike, sedam miliona cvetova. A sati prosto prolete. Naročito ove sezone, pošto je Kekenhof bio zatvoren skoro tri godine zbog pandemije kovida 19.
Otvoreni samo osam nedelja u godini
Ekskluzivitet ovom „rajskom vrtu” kod gradića Lise daje i činjenica da je otvoren svega osam nedelja u godini. Od sredine marta do sredine maja, kada su lale, zumbuli i narcisi u punom cvatu. Ulazi su otvoreni od osam do 19.30 sati svakog dana tokom ovog perioda.
Fokus je, naravno, na simbolu Holandije – tulipanima, kojih ima više od 800 vrsta. Ovde je prikazan rezultat 400 godina uzgoja lala u ovoj zemlji na Severnom moru. Tu su vrste koje potiču iz 17. veka, kao i novi varijeteti.
Kekenhof je poznat i kao „Bašta Evrope”. Za javnost je otvoren 1950. godine i neizbežna je turistička destinacija za sve koji posete ovaj deo Holandije. „Nemotorizovani” turisti iz Amsterdama mogu da dođu autobusom broj 852 sa stanice RAI (uz obaveznu onlajn kupovinu karte za prevoz i ulaz u baštu, koja košta 36 evra), za oko 40 minuta auto-putem prema Hagu.
Unutra su i paviljoni nazvani po imenima nekoliko poslednjih vladarki iz kraljevske porodice Oranje Nasau i aktuelnog kralja Vilema-Aleksandera, u kojima je takođe upriličen cvetni festival boja i mirisa.
U izložbenom prostoru nazvanom po kraljici Julijani, babi sadašnjeg monarha, uz čuvenu priču o crnoj lali prikazana je i istorija tulipana – od Turske do Holandije. Ispred portreta sultana Sulejmana na nekoliko jezika može se pročitati da je on dao nekoliko lukovica austrijskom ambasadoru koji ih je predao Holanđaninu Karolusu Klusijusu, a onaj je posadio prve lale u Holandiji 1593. godine.
Orhideje u Beatris- paviljonu
Većina tulipana, inače, potiče s planina između Turske i Kine i navikli su na hladne snežne zime i topla suva leta, napisano je ovde na nekoliko jezika. U ovom stakleniku su i stručnjaci koji posetiocima pokazuju kako se lale sade i gaje, a u Beatris-paviljonu su najraznovrsniji primerci orhideja i anturijuma.
Sa „terase” vetrenjače iz 1892. godine može se uživati u pogledu na raznobojna polja lala. To je samo deo nepreglednih holandskih uzgajališta tulipana s kojih ovaj cvet odlazi u svet.
