Рајски врт на Северном мору
„Башта Европе” отворена после три године противпандемијских мера
„Можда се исказ с „визиткарте” Кекенхофа – најлепша пролећна башта на свету – може приписати и типичном рекламном претеривању, али тешко би се нашао и један посетилац овог места на 40 километара од центра Амстердама који би рекао да је то далеко од истине. Шетња и пикник међу цветним алејама, у којима лале, наравно, преовлађују (мада је мирис зумбула јачи), одмор су за очи, душу и ум, чак и у време највеће гужве.
Пејзажне архитекте су пажљиво испланирале сваки педаљ баште од 32 хектара, чак и онај који је намерно остао „дивљи”, наизглед неуређен, са жбуњем, коровом и папратима, и нико не може да остане ускраћен за комплетан угођај боравка међу, отприлике, седам милиона цветова. А сати просто пролете. Нарочито ове сезоне, пошто је Кекенхоф био затворен скоро три године због пандемије ковида 19.
Отворени само осам недеља у години
Ексклузивитет овом „рајском врту” код градића Лисе даје и чињеница да је отворен свега осам недеља у години. Од средине марта до средине маја, када су лале, зумбули и нарциси у пуном цвату. Улази су отворени од осам до 19.30 сати сваког дана током овог периода.
Фокус је, наравно, на симболу Холандије – тулипанима, којих има више од 800 врста. Овде је приказан резултат 400 година узгоја лала у овој земљи на Северном мору. Ту су врсте које потичу из 17. века, као и нови варијетети.
Кекенхоф је познат и као „Башта Европе”. За јавност је отворен 1950. године и неизбежна је туристичка дестинација за све који посете овај део Холандије. „Немоторизовани” туристи из Амстердама могу да дођу аутобусом број 852 са станице РАИ (уз обавезну онлајн куповину карте за превоз и улаз у башту, која кошта 36 евра), за око 40 минута ауто-путем према Хагу.
Унутра су и павиљони названи по именима неколико последњих владарки из краљевске породице Орање Насау и актуелног краља Вилема-Александера, у којима је такође уприличен цветни фестивал боја и мириса.
У изложбеном простору названом по краљици Јулијани, баби садашњег монарха, уз чувену причу о црној лали приказана је и историја тулипана – од Турске до Холандије. Испред портрета султана Сулејмана на неколико језика може се прочитати да је он дао неколико луковица аустријском амбасадору који их је предао Холанђанину Каролусу Клусијусу, а онај је посадио прве лале у Холандији 1593. године.
Орхидеје у Беатрис- павиљону
Већина тулипана, иначе, потиче с планина између Турске и Кине и навикли су на хладне снежне зиме и топла сува лета, написано је овде на неколико језика. У овом стакленику су и стручњаци који посетиоцима показују како се лале саде и гаје, а у Беатрис-павиљону су најразноврснији примерци орхидеја и антуријума.
Са „терасе” ветрењаче из 1892. године може се уживати у погледу на разнобојна поља лала. То је само део непрегледних холандских узгајалишта тулипана с којих овај цвет одлази у свет.
