Stolica dostojna kralja
Autor stolice „barselona”, slavni arhitekta Mis van der Roe, napisao je: „Arhitektura je bojno polje duha”, a stolica „barselona” je junak tog polja, dizajn sveden na samu svoju suštinu...
Arhitekta je ovu stolicu od čelika i kože projektovao za Međunarodnu izložbu u Barseloni 1929. godine. Španski kralj Alfonso Trinaesti, koji je otvorio izložbu, prvi je, zajedno sa kraljicom, isprobao kako se na njoj sedi. „Želeo sam da stolica bude dostojna jednog kralja”, rekao je tom prilikom autor.
I bila je. Njena izrada zahteva juvelirsku preciznost, radi se kao što se obrađuju dragulji, detalji su savršeni, rukom polirani... Ona je sve drugo samo ne proizvod za masovnu proizvodnju, ili artikal za široko tržište.
Iako stolica „barselona” spada u rane radove Misa van der Roa, ona ima sva obeležja ekskluzivnog predmeta za elitnu klijentelu. Autor je stolicu uvek postavljao tako da bude pristupačna i vidljiva sa svih strana, kao skulptura u prostoru. Nikada je nije oslanjao na zid, jer bi tako njena blistava leđa bila skrivena od pogleda. Naravno, to je zahtevalo veliki i poluprazan enterijer, u kojem će sve biti podređeno „njenom veličanstvu”.
Ova ikona modernog dizajna, statusni simbol i moderni tron, i danas se proizvodi samo po porudžbini, i to po ceni od desetak hiljada evra za komad, s tim da je arhitekta uvek sugerisao da stoje zajedno, po dve, u paru! Ona zahteva da se enterijer njoj podredi, ništa ne treba da joj konkuriše.
Stolica „barselona” nalazi se u samom vrhu dizajna 20. veka i zauzima počasno mesto u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. U vezi sa njom, pominje se jedan nesporazum na ivici incidenta koji se odigrao u Muzeju. Naime, kada je jedan od posetilaca seo na „barselonu” da oceni njenu udobnost, autor, koji se slučajno tu zadesio, oštro ga je opomenuo rečima: „Odmah ustanite! Ako vam se sedi, sedite na klupu!”Ludvig Mis van der Roe (1886–1969)
Vodeći eksponent modernog pokreta i jedan od najuticajnijih arhitekata i dizajnera 20. veka, rođen je u Ahenu. Godine 1905. odlazi u Berlin gde studira arhitekturu i priključuje se čuvenoj „Novembarskoj grupi”, promovišući modernizam kroz svoje arhitektonske ideje. Godine 1926. postaje viceprezident nemačkog Verkbunda, a iste godine projektuje nemački paviljon za izložbu u Barseloni, kada izlaže i svoju slavnu „barselona” stolicu, koja ga je proslavila u svetu dizajna nameštaja. Brojne stolice realizovao je sa firmom „Tonet-Mundus”. Godine 1930. postaje poslednji direktor čuvenog „Bauhausa”, a 1938. emigrira u SAD gde ostvaruje svoja najveća arhitektonska dela u čeliku i staklu: Tehnički univerzitet i stambene kule u Čikagu, „Sigram” u Njujorku... Poznata je njegova maksima: „Manje je više”. Iako je zagovarao funkcionalizam kao prioritet svakog dizajna, njegova dela su izvedena sa perfekcijom svojstvenom umetničkim delima, gde su svi detalji dovedeni do savršenstva, što je više odgovaralo „ručnom radu” nego velikoserijskoj, masovnoj proizvodnji. Za njegove stolice se govorilo da su „više od savršenstva”.
Arh. Radmila Milosavljević, www.dopisna-skola-ambijent.rs
Ludvig Mis van der Roe (1886–1969)
Vodeći eksponent modernog pokreta i jedan od najuticajnijih arhitekata i dizajnera 20. veka, rođen je u Ahenu. Godine 1905. odlazi u Berlin gde studira arhitekturu i priključuje se čuvenoj „Novembarskoj grupi”, promovišući modernizam kroz svoje arhitektonske ideje. Godine 1926. postaje viceprezident nemačkog Verkbunda, a iste godine projektuje nemački paviljon za izložbu u Barseloni, kada izlaže i svoju slavnu „barselona” stolicu, koja ga je proslavila u svetu dizajna nameštaja. Brojne stolice realizovao je sa firmom „Tonet-Mundus”. Godine 1930. postaje poslednji direktor čuvenog „Bauhausa”, a 1938. emigrira u SAD gde ostvaruje svoja najveća arhitektonska dela u čeliku i staklu: Tehnički univerzitet i stambene kule u Čikagu, „Sigram” u Njujorku... Poznata je njegova maksima: „Manje je više”. Iako je zagovarao funkcionalizam kao prioritet svakog dizajna, njegova dela su izvedena sa perfekcijom svojstvenom umetničkim delima, gde su svi detalji dovedeni do savršenstva, što je više odgovaralo „ručnom radu” nego velikoserijskoj, masovnoj proizvodnji. Za njegove stolice se govorilo da su „više od savršenstva”.
