Столица достојна краља

Аутор столице „барселона”, славни архитекта Мис ван дер Рое, написао је: „Архитектура је бојно поље духа”, а столица „барселона” је јунак тог поља, дизајн сведен на саму своју суштину...

Архитекта је ову столицу од челика и коже пројектовао за Међународну изложбу у Барселони 1929. године. Шпански краљ Алфонсо Тринаести, који је отворио изложбу, први је, заједно са краљицом, испробао како се на њој седи. „Желео сам да столица буде достојна једног краља”, рекао је том приликом аутор.

И била је. Њена израда захтева јувелирску прецизност, ради се као што се обрађују драгуљи, детаљи су савршени, руком полирани... Она је све друго само не производ за масовну производњу, или артикал за широко тржиште.

Иако столица „барселона” спада у ране радове Миса ван дер Роа, она има сва обележја ексклузивног предмета за елитну клијентелу. Аутор је столицу увек постављао тако да буде приступачна и видљива са свих страна, као скулптура у простору. Никада је није ослањао на зид, јер би тако њена блистава леђа била скривена од погледа. Наравно, то је захтевало велики и полупразан ентеријер, у којем ће све бити подређено „њеном величанству”.

Ова икона модерног дизајна, статусни симбол и модерни трон, и данас се производи само по поруџбини, и то по цени од десетак хиљада евра за комад, с тим да је архитекта увек сугерисао да стоје заједно, по две, у пару! Она захтева да се ентеријер њој подреди, ништа не треба да јој конкурише.

Столица „барселона” налази се у самом врху дизајна 20. века и заузима почасно место у Музеју модерне уметности у Њујорку. У вези са њом, помиње се један неспоразум на ивици инцидента који се одиграо у Музеју. Наиме, када је један од посетилаца сео на „барселону” да оцени њену удобност, аутор, који се случајно ту задесио, оштро га је опоменуо речима: „Одмах устаните! Ако вам се седи, седите на клупу!”Лудвиг Мис ван дер Рое (1886–1969)

Водећи експонент модерног покрета и један од најутицајнијих архитеката и дизајнера 20. века, рођен је у Ахену. Године 1905. одлази у Берлин где студира архитектуру и прикључује се чувеној „Новембарској групи”, промовишући модернизам кроз своје архитектонске идеје. Године 1926. постаје вицепрезидент немачког Веркбунда, а исте године пројектује немачки павиљон за изложбу у Барселони, када излаже и своју славну „барселона” столицу, која га је прославила у свету дизајна намештаја. Бројне столице реализовао је са фирмом „Тонет-Мундус”. Године 1930. постаје последњи директор чувеног „Баухауса”, а 1938. емигрира у САД где остварује своја највећа архитектонска дела у челику и стаклу: Технички универзитет и стамбене куле у Чикагу, „Сиграм” у Њујорку... Позната је његова максима: „Мање је више”. Иако је заговарао функционализам као приоритет сваког дизајна, његова дела су изведена са перфекцијом својственом уметничким делима, где су сви детаљи доведени до савршенства, што је више одговарало „ручном раду” него великосеријској, масовној производњи. За његове столице се говорило да су „више од савршенства”.

Арх. Радмила Милосављевић, www.dopisna-skola-ambijent.rs

Лудвиг Мис ван дер Рое (1886–1969)

Водећи експонент модерног покрета и један од најутицајнијих архитеката и дизајнера 20. века, рођен је у Ахену. Године 1905. одлази у Берлин где студира архитектуру и прикључује се чувеној „Новембарској групи”, промовишући модернизам кроз своје архитектонске идеје. Године 1926. постаје вицепрезидент немачког Веркбунда, а исте године пројектује немачки павиљон за изложбу у Барселони, када излаже и своју славну „барселона” столицу, која га је прославила у свету дизајна намештаја. Бројне столице реализовао је са фирмом „Тонет-Мундус”. Године 1930. постаје последњи директор чувеног „Баухауса”, а 1938. емигрира у САД где остварује своја највећа архитектонска дела у челику и стаклу: Технички универзитет и стамбене куле у Чикагу, „Сиграм” у Њујорку... Позната је његова максима: „Мање је више”. Иако је заговарао функционализам као приоритет сваког дизајна, његова дела су изведена са перфекцијом својственом уметничким делима, где су сви детаљи доведени до савршенства, што је више одговарало „ручном раду” него великосериј­ској, масовној производњи. За његове столице се говорило да су „више од савршенства”.