Tri obroka i dve užine – najzdravija formula

Da bismo bili sigurni kako, kada, šta i koliko jedemo prvo treba da odgovorimo na pitanje – kakve su nam navike u ishrani i da li želimo da ih promenimo. Ako osoba donese odluku da želi zdravije da živi i da se usredsredi na dijetalnu ishranu, najbolje je da se naoruža strpljenjem i upornošću. I da usvoji moto „jedem da bih živeo, a ne živim da bih jeo”. Važno je pridržavati se i formule pet obroka: doručak, užina, ručak, užina, večera. I da se svi obroci konzumiraju polako.

Najbolji napitak – voda

Dnevno je potrebno uneti najmanje dve litre vode. Vrlo gojazne osobe ne smeju preterivati sa vodom, već treba postepeno da je unose. Žeđ se može gasiti flaširanom vodom, prirodno ceđenim i 100 procentnim voćnim sokovima, limunadom, čajevima: zeleni, kamilica, nana, čaj od peršuna, čaj od korena đumbira, ne treba preterivati ni sa kafom.

Ako je dijetalna ishrana osnova, nadgradnja bi trebala da bude svakodnevno bavljenje fizičkom aktivnošću poput trčanja, plivanja, vožnje bicikla ili šetnja.

Dobra ideja je prilagoditi obroke svakodnevnim obavezama. Bez obzira na to da li je osoba zaposlena ili studira, morala bi da pronađe vreme za pripremu obroka i da se odrekne brze takozvane hrane đubre. Ukoliko se preskoči jedan od tri glavna obroka: doručak, ručak ili večera može se dogoditi da dođe do prejedanja kad se naredni put sedne za sto. Treba doručkovati oko osam časova, a oko 11 treba uzeti prvu užinu. Poželjno bi bilo da se ruča oko 14 časova, a drugu užinu možemo pojesti oko 17. Večera se nikada ne preporučuje posle 21 sat.

Osoba koja pati od hronične ili akutne bolesti ne može uvek da jede istu hranu kao zdrava, jer se kod pojedinih stanja određene namirnice ne smeju konzumirati

Razmak između obroka mora biti najmanje tri, najviše četiri sata.

Ne preporučuje se uzimanje hrane između navedenih obroka, posebno slatkiša, meda, alkoholnih i gaziranih pića, grickalica.

Zdrave osobe mogu sačuvati svoju vitalnost uravnoteženom raznovrsnom ishranom. To su namirnice koje sadrže što manje veštačkih aditiva – označenih na pakovanjima sa E. Izbegavajte industrijske proizvode koje sadrže veštačke boje, zaslađivače, arome, emulgatore, zgušnjivače, konzervanse i ostale aditive. Svakodnevna istraživanja pokazuju kako su neki od njih štetni čak i kancerogeni. Prirodne namirnice su zdravije.

nutricionista
www.nadijeti.com